Sion

718

одело нзраз је нашег начина мишљења и целог нашег понашања." С те тачке иосматра одело и Тертулијан, те вели: „неје доста, да је хрншћанин сам по себи иоштен н ваљан, но треба да посведочи делом, да је заиста такав. IIа оделу треба да му се огдеда дух и мириа савест његова." Свети Василпје говори за одело: »одело Хришћанина треба удиљ да одговара двојакој намери одела, гато га је Бог установио, на пме, да се неке честице тела покрију, и срам грехом на род човечји навучени откдони. У рају било је једино одедо човечје невиност, и грех створи одело од смоквиног лпшћа. Кад се дакле сетимо, да је одело наше успомена нашег пада, онда не треба да се гордимо и поносимо, но да смо скромни и прпстојни, јер одело наше неје ништа друго, до покривало срама. Да је одело нужно види се отуда, што оно чува тело од назеба и разних ваздушних промена, без чега би се оно врло лако расиасти могло. Ио тој дакле двојак.ој цељи треба одело наше да кројимо, а не да што чешће мењамо и китимо." Св. Кипријан још строжије мисли о оделу: „Накити и румеиила врло су безрасудна и дрзка дела, којима се Бог презире. Тим се хоће да оно што је Бог као добро творио и образовао, .још боље учини, изопачујући колико се може дело његово и кварећи човека , ког је Бог по образу своме створио. Такав човек треба да зна, да га и Бог, који га је створио, у дан онштег васкрсења неће хтети познати и примити , кад буде тражио обећану награду." А од таквог начина мишљења хришћанске древности, могу се лако падмити похвале, којимаје св. Златоуста преузносио Олнмиијаду, жену високог рода и врло богату, с тога, што се она врао иросто удиљ облачила. Он вели , да та госпа неје имала на свом оделу и накиту ништа, што би ју раскошном и богатом чинило, нанротив оиа се светлила од леиоте врлина по којима се могло видети, да је њена душа испуњена божанственом мудрошћу. Из многих иримера зна се, да је у ирво доба Хришћанства ношња проста бнла, и жалитн се може, да је потом дух гордости и надутости свладао јеванђелску простоту. Тертулијан наводи, како се: „куиујусилне драгоцености, а не гледа се на то, да иаједном бисерном низу впсе хиљадама Фуната злата. Кукаван слабачак врат мора да носи на себи читаве куће и имање! Често повеће суме новаца позајмљенпх од трговаца и у њихове књиге с лихвом уведених, висе на малом и слабом уву. Да, гчрдост се тако осилвла, да кукавна слаба женскиња мора да носи преко целе недеље на свом несрећном телу више хиљада Фуната (злата) , што их је она