Sion

717

Домађи ^ивот старих Хриш!\ана, (нАСТАВ Ак) Умивање имало је код Хришћана симводички значај унутрашње чистоте, с тога се пре свега умиваше пред молитвом. Иначе свети оци саветују, да се при том сујеверни обичаји не увдаче, но да пазе на чистоту духа. Овде ћемо споменути и купатила првих Хришћана. Како је кунање у топлој клими било важно нредохрањујуће средство против болести, то се Хришћани често купаше. Св. Иринеј прииоведа о јеванђелисту Јовану Богослову, како је, кад је дошао да се купа и тамо смотрио Керпнта јеретика. рекао дружини својој: »ајдмо одавде. бојим се да се купаонида не стропошта, јер је ту Керинт, пепријатељ истине." Клпмента Александријскп ма да коре иоганпке због њнхове раскошности, разузданости и непристојности у купатплима, опет не забрањује Хришћанима , да ова походе, но саветује, да тамо добрим примером предњаче, а особито наглашује женскињама, да се тамо добро владају и на себе добро пазе. Св. Ћирило набраја ствари тамо забрањене: руменило, сувпшан накит, иокривала и т. д. И Тертулијан сведочи, да су Хришћани као п ноганици ишли у купатила, но паметно и пристојно, као што приличи њиховом псповедању. Говори даље , како се Хрпшћани, кад се отиочињу купати, прекрсте, да се тако ослободе пскушења ђаволских. Како су вернп много назили на стид у купатилима, види се отуда, што се заједно купати неје смео: зет са тастом, илп спновп са оцем; онде, где се не могаше сваки засебно кунати, купаше се сви с покривеним телом. По себи се разуме, да се купаше обашка мушки, а обашка женскиње. Аиостолски канонп п лаоднкпјски сабор забранише строго куиање мушкнх са женскпњама, а сабор трулскп налаже: ако духовно лице прекрши ту забрану, да се лишп чпна; а световњак да се одлучи од цркве. За жене вели св. Кипријан, да су гледале, да не само одељено од мушких. но свака за себе одељење у купатилу добију. Што се одела ирвих Хришћана тиче, у њих је постојало опште правило, по ком се морала избегавати свака веллка разлика и особеност, но да се носи свакн по времену и месту, где н у ком жпвп. Ма каква изгледала одећа, морала је одговарати скромности п прпстојности. „Одећа, што ју мп носимо , говори Климента Александријски, мора бпти часна и проста , не искићена разним цвећем (што значи лакомисленост), но једне боје, што зпачи , да смо примили н исноведамо истину и простоту, јер на ше народцо