Sion

743

пли су чинили деда милости, походиди болне и за веру у тавници леже^и уз свесрдну молитву. У вече скупе се Хришћани око вечерње трпезе с онаквом побожношћу, с каквом су и ручади. Знатно је ово, св. Кипријан пише о томе Донату: „Чим свој обични посао свршпмо, жеља нам се породи, да и остатак дана, који се заједно са сунцем к западу клони, веседо проведемо, јер и само вече не треба да је без небесне насладе. Докле умерено вечераш, нек се разлежу псалми, и како ти добро тубиш, и леп глас имаш, то га по обичају употреби. Ти много боље гостиш твоје пријатеље, кад они чују од тебе што паметно, и прп том их веселиш светим појањем." Кад се свећа упалп, онда се крсгише и молише ; крстом крстише Хришћани и себе и постељу своју, кад у њу лећи хтедоше. Око по ноћи пробуде се и стану на молитву; удаљ их први петлп будише и они радо ђипаше с иостеље. У апостолским уставима стоји: „свршујте молитву кад петлп запоју, јер онај час јављају, да наступа дан, кад се дела светлости свршавати имају." Ако би когод хтео рећи,_ да је то наређено за свеопште богослужење дркве, то нек зна, да је сама црква пооштравала верујуће, да кад несу могли бити на опште народној богомољи, код својпх се кућа Богу моле. Чујмо шта о том говорп Златоуста Хришћанима свога времена: „ноћ неје одређена са свим на то, да се у спавању проведе и прележи. 0 томе сведоче разне класе људи и радина, морнара п трговаца. Подобно цркви устај ц ти око поноћи, погледај читаву војску звезда, дубоку тишину ц свуда царујући мир. Надивисе чудесима Творчевим. Тад је твоја душа чистија, слободнпја и осетљивија, и може појмити и оно, што је узвпшено и од земље удаљено. Мрак и дубоко ћутање помажу много унутрашњој њеној смерности. Ако тп тада посмотриш небеснц свод с безбројним саетилима, расматрајући мудрост Свевишњега, осетићеш неисказано задовољство. Бог чује твоје ноћне молитве, кад ти место покоја уздишеш и нлачеш. Што се тиче кроја хришћанских домова и домаћпх ствари, нема нпшта особитог, што би се одликовало од тадашњег обичаја. Јаднп п сиромашни задовољавао се простим поретком своје икономије, док је међу тпм богаташ п отменије нунио своју кућу украспма и скупоценостима, у колико то не би противно било правилима хришћанског живота. Но што се не бп ма и у ком случају слагало са чувством и обичајем Хришћана, одма би се из куће удалило. Овамо спадају иоганпчкц кипови и срамне слике из митолођпје, о којима ппше Климента александр: „минесмемо нц гледати гадне сдике, а