Sion

744

камо ли да их у својпм одајама вешамо; пначе самим гледањем чини се прељуба." Месго којекаквих слика држаху они изодаано хришћанске ликове и св. крст. Ако су кад кад и имали Хришћани слике из митолођије у кућама својпм, то држаше само зато, да њпма представе какву хришћанску истину. Богати Хришћанин одликовао се од поганика особито тим, што се клонио раскошиа, што се опет рађа од прекомерног и бескорисног хвалисава. Тако се осуђивала и тежња за скупоценим украсом у кућама оних људи, који су сиромашнијег стања били. Како о том мислише први Хришћани види се доста пз писма Клименте алекс. који вели: „употребљавање златних, сребрних, са драгим камењем окићених судова неје корпсно с тога, што ти судови само заслепљују очи ... Злато и сребро спојено је са завишћу, и превазилази нужду и расходе поседиода. Само је пуста сла а и раскошност — имати судове од кристала илп особито израђеног стакла; њих наш закон и обичај одбацује Столице, тањири, чиније и други посталски намештај од сребра троношци од кедровог дрвета, слонова кост, постеље са сребрнпм ногама илп од слонове кости са застирачем од свиле п кадиФе показују разњежени и женски карактер, и зато треба, да их Хришћанп одбаце. Јер како би иначе они дошли на ту мисао, да се треба гордости клонити по науци свога Спаситеља, који вели: „продај све што имаш, и подај сиротињи, па пођи за мном? Нођи дакле за Господом и клони се високоумља и раскошности, ,и набављај оно што је праведно и добро и што ти се одузети но може — веру у Бога, исповедање имена Господњег, који је пострадао за тебе, и доброчинство твоме брату. Зар нож не може добро да сече, ако му неје држак од слонове кости пли од сребра? Ил зар се не можемо добро умити из обичне земљане умиваонице, ако неје од сребра? Зар трпеза не може одржати јела наша, и пиће, ако нема сребрних ногу или столица од слонове кости? Или зар свећњак мање даје светлости, ако га је лончар правио а не златар? Зар не може човек добро и спокојно спавати на постељи обичној, ако неје од слонове кости; на козпјој кожи, као и на кадиФП или Финикијским веленцнма? Опомените се Хришћани, да је Христос при својој тајној вечери обичну трпезу имао, а у пустињи заповедио је ученицима својим, да на траву поседају. Он опра ноге својим ученицима — не скупоценом водом; он се напи воде, што ју је Самарјанка у земљаном крчагу носила, и без златне .чаше, да угаси своју жеђ, јер је гледао на корист и значај ствари, а не на њен сувишни укуас". Да бп избегли богатства у жељи да својим благом