Sion

102

ХнТерен, ПОСТЛКНЛ1, же Грекокт.. Њега срби прогнају и дође Киријак за патријара, о коме се казује чак да се потурчијо; ио то није истина, јер би био прост турчин, а овако је био патријар. Султан Осман III. и опет постави Гаврида за патријара, и „пдтрнлршнга же к посдеднее ^дпуфенне прГнде." Био је збачен грчким синодом за то, што је отео београдску епархију од Кирила љубимца Халкидског Јанићија а да се израни и опет му Фанариоти дали Нишку епархију, а султан му , том приликом даје берат и у њему за Гаврила вели: „особитом узору за народ хришКански, кога иоследњи дани у животу да се сврше добром. Еалиник је постао патријаром Фебруара 1765 г. и како је дошао тако је глобио сав свет па и манастире, да Дечански калућери поднесу противу његовог отимања тужбу Кахриман-паши, да чак турчин изда решење; „ако у новог патрике у берату стоји, да му давате, треба да дате; ако-ли не, недајте." Наравно, да се ово није могло трпити и Срби устану, да добију Србина за патријара. Тада „Грци т. ј. Фанариоти родом, а владике по Србији устану и оду у Цариград патријару Самуилу и објаве: „Србина нећемо да имамо патријаром и нека се пећска патријаршија уништи." Кад Фанариоти поставе Фанариота Гаврила за патријара, који је особито мрзио на Србе, био безсавестан а у исто доба утвора и полутурчин, он насиљем нозбацује и прогна готово све Србе архијереје. Кирило спреми ствар још даље, а Калиник дође, опљачка српски народ и кад Срби објаве, да неће више Фанариоте за владике, онда патријар пећски Калиник (грк), нишки Гаврило (грк), скопљански Константин (грк), босански СераФим (грк), ужички МитроФан (грк), београдски Јеремија (грк), самоковски НеоФит и ђустендил-бањски Гаврило (грци), сви осам оду у Цариград и поднесу Султану молбу печатима потврђену као од народа, да више неће ни народ ни они као представници народни Србина запатријара, нити хоће да имају своје пећске патријарпшје, већ хоће да се пећска патријаршија укине и да се преда Цариградској патријаршији.