Sion

103

Цариградски грчки патријар са синодом поднесе султану опет модбу оваквог садржаја: „Како је нестало патријара над митронолитима у области пећске патријаршије 1 ), то су неки кроз последње две године, мећући своје кандидате за иећске патријаре начинили исту патријаршију извором грамзивог прихода; који су постајали натријарси, само су гледали на личне интересе и скупљали новде преко таксе одређене Ферманом ; други су презадужпвали исту патријаршију.. . Неки из простог и неизображеног света постали су иредгласници латинштине међу рајом и већ је било покушаја наиуштања православне вере. Ако не буду предузете мере, да се одомаћи стални мир и поредак, то ће још жалоснији постати њиов положај (рајин), па да би се спречили нереди и дала заштита хришћанима, пећски натријарх Еалиник са митрополитима и сами захтевају да се гај патријархат уништи и придружи Грчкој. Те ће и султанова хазна имати већу вајду, јер ће јој се на место 70 нлаћати од сада 90 хиљада акче. Усљед свега тога султаи и реши 1766 год.: „да се пећска патријаршија избрише из биљелшика самосталне патријаршије и да се упише у протокол епископија и да се присаједини цариградско-грчкој патријаршији ради закриља раје." И оии исти тужиоци постану опет срнски архијереји. Зетски нису се као Срби тужили ; Зетски није хтео примити Фермана нити признати грчки патријархат; него и сада стоји у Пећи. На једној молби подписани су ови српски архијереји, које су Грци протерали, а нарочито онај Гаврило, коме султан жели, да се потурчи: Самоковски, ПГгипски, Сконљански Ново-иазарски, Нишки, Ужички, Београдски, Босански и Херцеговачки. У молби веле: „ЛрхнгепнскопТд 6> грековћ ксдклго бллголђпни ЛНШеНА мсицлгн.диш.п. судомћ к0мстлнтнно-11ол1.(:кл1о плтрнлрхл н нхђ сннода/ па моле ,,да се Грци немешају у српски иарод." Од како је уништена иатријаршија протекло је 108 година. За Ј ) А. Калииик ?