Sion

134

нију позу, како би на задовољство образоване публике умрво по свима правилима вештине. Ено устаје млада девојка са свога места, пљеска рукама и кличе од радосги видевши , како је вешто пао борад од силпа ударца. Звуди од хиљаду инструмената мешају се са громом рукопљеска, са стењањем и уздасима жртава, са плачом народа. Свилено, златом навезено покривало лебди над гледаоцима, заклоња их од жарких зрака полудневног сунца. Ароматна кишица сипи на њих из особитих спремљених машина. Унаоколо — мермерне статује, раскошни барељеФИ и мозаици. А тамо, под тавним сводовима, где има тако млого нечистих и развратних символа, видиш на продају изнете чари жена, које су уредиле себи стан норед арене, заливене крвљу човечанском. Све је овде — хладна безчовечност, утанчаност куса, нресићеност раскоши и безстидно уживање Оцене ове, ма како да су карактеристичне, скакојако јесу тек врло мали и готово ненриметни одломак оне обште слике. Него треба читати подро^не нацрте тога доба код сувременика или још у таким делима, као што је Дезобрија 1 ) и граФа деШамнањи, 2 ) те да се добије појам о оној загушљивој атмосвери разврата, раболенства , притварања, празнине и гадости, у сред које је живило више друштво тога доба, — о оној безкрајњој тузи, која је подгризала свакога мисаоног човека. Савршено изумирање слободне публичне делатности, која је била немогућна при цезарима, раскидање породичких веза, онћи пад иарави и квареж религиозног осећања, које је прешло у сујеверицу и груби материјализам, — све то, или је изазивало у човеку гнушање и одврат од тог пустог живота. „1аес1тт уЦае" — који се често свршавао самоубијством, или га је принуђавало, да се и сам баци у најнеобузданију чулност, те да и тренутно утоли тугу, која га је морила. х ) Коше аи 8Јес1е <ГАи&и81е. 2 ) Ј^еа Севагз.