Sion

256

значај данашљега дана, свима нама позната су дсла нашег Милоша и наши дедова и борба њиова за своју и деце своје слободу. Но оии када пренуше духом, када се одсудно решише живити за слободу и у слободи, или за њу јуначки мрети, имађаху на памети, да ће јуначком смрћу својом осгавити узор, оставити углед деци својој, како треба за њу мрети, како треба бранити част, вјеру и огњиште своје. Па зато, љубезна браћо! имајмо свагда на уму, имајмо свагда пред очима трагове крви, коју лише наши ђедови, наши борцп Таковски, за ову нашу милу слободу и отачбину, па својски и братски нригрлимо „слогу и крваво стечену слободу" као верни синови отачбине, ујединимо се око потомка дичног Обреновића, нашега младог књаза Милана, пазимо бодро на реч и миг његов, када нас у борбу позове за милу слободу јоште заробљене браће, — и јуначки корачајмо на несрећно Косово заливено крвљу, „Осветимо га славно! ноновимо Таково/ 1 ' „0! Господи, умудри нашег Светлог Господара књаза Милана, нека ходи стопама својих старих; сачувај га здрава међу нама; усложи нас и уједини око овог огранка потомка Мнлошевог, — свемоћна десница твоја нека му буде заштитник и руковођа у свима делима, које буде предузимао на корист народа свог и среће његове. Амин. О одношаима српс^е цр^ве наспрам црв^е цариградс^е од првих времена ивенога би^а, па до данас, (НАСТАВАК). III. Ведан положај сриске цркве. Почетак јереси: Павлшијеке, Жанихејск( (катари), Богомиљске (иатари) и ааиске (^Шодие). Борба сриске цркве иротив тих јереси. — УчешЛе цариградских иатријара у бо^зби сриске цркве иротив јереси. Први период српске цркве до св. Савве био је за њено развиће најтежи п најнеудесннји. Српска црква у то време