Sion

296

чен. Успоред са пзбројеним увјетима пшту се још и — ваљани ирофесори , који су за сам завод исто оно, што је завод за цркву. Овђе је, рекао бих, понајвећа тешкоћа. Пријесвега — означени у рескрипту број проФесора није довољан за онакво дјеловање, каково се желити може и мора. За њевољу могу се, до душе, сви наведенп лредмети подјелити међу петорицом: но у том сдучају бити ће дотичници превећ обтерећени, што ће по завод п по саме проФесоре од годеме штете бити. Неки предмети по својој огромности и важности изискују врло много времена и готово сву умну снагу једног проФесора, н. пр. св. Писмо. Остају за другога по три пди четири цредмета. Немогући их све једнако обрађивати, проФесор ће из нужде изабрати један и бавити се њиме, а на друге ће се освртати само као узгред. С друге стране и ученицп опазпће разлпку у предавању једних и других, пак ће и сами прије времена почети пробирати, што ће равномјерному успјеху врло мпого сметати. Да би се дакде дада проФесорима могућност подједнако се усавршити у својим предметима, потребито је, да проФесора буде што више, да би на свакога дошдо што мање предмета. И кад би Ваша Светост изволида умножити број проФесора, наишла би на велику тешкоћу, тпм, што неби могла у близини својој наћи доста људи, спремљених за предстојеће им дјело. Заиста, одкуда узети проФесоре? Славне успомене сабор од годиве 1870. постарао се и зато и послао је четворицу људи у Русију, да сеза нроФесоре богословља спреме, али су исти, пспунивши свој задатак, и вративпш се кући — за своју одважност и засвједоченп труд у својој цркви тако награђенп, да не могу јамчити; еда није који од глади умр'о. Кад би сва четворица ступили на проФесорску дужност, у што сумњати имадем поуздана разлога, опет би већ по решкрипту мањкао још један, ако допустимо, да би за Филологију славенску и грчку могли задобити уз примјерну награду дотичне проФесоре мјестне гимназије. Дужност моја као члана цркве, којој сте Ви први пастир, и жеља, да будући богословски завод буде имао све, што је за успјешан рад потребито, нукају ме, да упозорим Вашу Светост на то, да у нашем овостраном народу, који није особито богат ученим људима, особито по струЦн богословској, имаде ииак гђекоји, за кога се поуздано зпати, или не без без разлога предпостављати може, да бп достојно заузимао катедру у богословском заводу. Живо сазнавајући потребу, да богословски завод повјери вјештим и способним силама, црквена власт треба