Sion

ПОЗДРАВНА БЕСЕДА Јепископу ужичком г. Вићентију. 1 ) Новоиосве&ени и иреосвештени архииастиру! Када човек свестрано размисди , видиће — како је у духовном когледу, све нешто сјетно и невеседо. Познаће, — како васцеда до сада вдовстујућа јепархија ужичка неирестано тугује и дубоко за нечим уздише. — Приметиће, како се овај свети храм као под неким покривадом жадости надази. — Наиосдедку чуће, — како се у њему од неког времена све жалостне песме , трикратно: „длилг>иА, со скатмми упокои" — и тужно „ к ^ чнда пдматк" — скоро по сваки дан певају. Смедо могу казати, а нико ми и ни одрицати неће, да је ове душевне потресе на дицу свете цркве и ове епархије произведа смрт блаженоупокојеног и добродушног архипастира нашег Јоаникија. Ах Боже мој ! Зар је тако у вечним законима природе прописано , те је на овом привременом свету све превртљиво и непостојано, па , по томе, и овој духовној туги и Ј ) Говорио свешт. Милан Марковић члан конзисторије ужичке-

ЛИСТ ЗА СВЕШТЕНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ВАСПИТАТЕЉЕ. У Београду 16 Јуна 1876.

Број 21

Излази четири нута у меседу. Претплата се шаље уредништву. Ур^дништво је у богословији.

За све српске крајеве стаје на год. 60 гр, или 6 Фор. на по год, 30 гр. или 3 Фор. на три мес. 15 гр. или 1 Фор. и 50 нов.