Sion

404

да се на први преддог старда Исаија, без икаквог устезања и истраживања, помири са срп. патријаром, и царем и целим народом, и да призна срп. светитеља у његовом праву и достојанству. Патријар цариградски имађаше велику наду на Србе, па с тога се и измири с њима. Он је имао тврду наду, да ћу Срби, као верна чеда православне цркве, ревносно и јуначки заступати православну Христову веру од мухамеданаца. И заиста патријар у нади својој није се преварио; јер Срби заступаху и брањаху веру православну до посљедње капи крви. Срби у борби с Турцима вазда говораху „за крст частни и веру православну." — Овим речима позиваху киежеви и краљеви свој народ у рат нротив иновераца и српских диндушмана. Исто тако с овим речима српски полководци нобуђаваше и храбрише своје војиике у ватри највеће сече и пуцњаве. — Из свега реченог дакле види се , да су се Грци, због опасности у којој се находише, помирили са Србима с том надом, да пх ови посљедњи заштиту и одбране од Турака, који их жестоко у то време претешњаваху. Царигр. патријари, пошто су са Србима мир закључили, нису више мешали се у деда срп. цркве, нити су узнемиравали њеие представнике. Овај закључени мир међу великом и српском црквом трајаше дуго п њини представници живљаху у ведикој љубави све дотле, док Турци нису коначно покорили и Србију и Грчку. После ове несрећне катастроФе српско-грчке настаје опет време злобе , зависти , себичности н интригашлука од стране царигр. патријара на срп. цркву и иањкања нротив патријара српског код правителства турског, с цељу да постигне то што су толико година тражили од Срба и српске цркве, као што су и постигли своју гнусну намеру, што ћемо се из носљедујућег уверити (наотавиже се). Путничке СхЛШ ^е валвевс^ог о^руга, (наставак.) Од југозападне и западне стране окружују га прекрасна висока брдашца, која га од тпх страна сасвим заклањају, те се невиди