Sion

426

зарудила красна зора, а ја сам гледао на све стране кроз прозоре. Није прошло нп по часа по поноћи, п пећ је у кмет Ивиној кући све бпло обучено, очешљано и умијено. Све је једва чекало кад ће се првп зрацп сунчанп указати, све је жудпло п жуђело за овпм великим празником, у који ће се прво омрситп са сирцевима, па тек после са осталим мрсом, као на ускрс јајетом, на божпћ печеницом и т. д. Могло је се, кроз густу тамнину видети, где нека домаћа женска гата и врача нешто пре давања и наметања сирчева на рогове, стоци, па п после. По свпма крајевнма у вече овог дана пале се лпле; но их овде невидох. Ту ти је бпло набрано и разна цвећа и трава разних, које су за врачање и вражбине, за враголије и чаролије, Бог бих ти га знао, зашто је то све, као и од каквог је значаја. Но нас није толико дпрнула, ова ствар, колико ова што је јошпре зоре натакнуто бпло јагње на ражањ, па примакнуто уз ватру. Није дуго трајало, кад га је са свпм нестрплењем приставило момче, које обртајући га, није скидало очију са њ. Боже мој, боже! та, описати се неможе жеља са највећим нестрплењем, окретача овог пецива, да га само час пре окуси. Он није скидао очп са јагњета, и на уста, на уста су му летпле саме воде веће, но пене у Краљевпћа Марка кад је се борпо с Мусом Кесецијом. Дивна је то ствар постпти, о самом лебу, и по којој јечмењачи крушчици, па дочекатп празник, који је, осим знака одмора, што бивају и посни, још и знак мрса и омрсице и облажице и благања. Ја сам се највише забављао гледањем у ово сиромашпо момче пз села, које у својој кућп нема чим да се омрси; него дође да послужи кмета и то на великп празнпк, за комадпћ цпгерпце печене, илн за ручак што претече од нас не званих гостију. Већ је се иоајле било разсвануло, кад једва пробудих мог друга, којп се домаћнм јави и тако се ослободпсмо опсадног стања; јер не смедосмо од паса ни главе кроз прозор помолпти, а камо лп изаћи на двор. Наше момче још је обртало јагње, кад га, на велику жалост, иозва кмет Иво, да иде с нама оним гробовпма у Борку ; он снужден и покуњен, а онет са љубопитством, упрти будак и мотику; те мп одосмо куда треба. Прошли дан беше доцкан за борачко гробље п сутра дан, лицем на Петров-дан, кренемо се од кмета Ивине куће да прегледамо ове старине уз пут. Прођосио и ханиште, илп једну главицу, за једно 30—40 хвати од старог гробља јужио, на којој је био хан турски, а у овом су седпле субаше и тридесет момака, илп пандура, који су управљалп и владали оближњим селима. У време устанка српског, а неки причају и ире овога, овај је хан спаљен