Sion

486

да ли је семе сдова божијег пало свуда на земљу родну? На жалост морамо казати — не! Млоги у данашња времена и немаре сдушати слово божије, за љих је несносно некодико часова помодити се оцу небескоме за доброчинство и за све што имају, јер њима овладаше тедесне угодности и светска. уживања. Но кад Госиод као безгрешан и праведан излаже себе труду и пење се на гору високу, да се помоли оцу своме, неказује ли нам тиме, да смо ми колико и колико дужни трудити се, више, ако желимо синовима божијим постати, неказује ли нам тиме, да све што је земаљско, што ум и душу нашу може одвратити од Бога презиремо , па нп земаљска достојанства , почасти, титуле, ни богатство ни слава овоземаљска, — све то нетреба да нас поколеба у правој и истинској љубави ка пстиноме Богу, нетреба да нас заведе на странпутицу са пута добродетељи, истине и правде, јер је живот овај нривремени, ништаван, према животу с оне стране гроба, који човека чека. Па колико има још и такових хришћана, који и данас, када са огранака кршна Дурмитора одјехује глас пушака и топова, када наша јуначка браћа прољевају своју драгоцену крвцу „за крст часни и слободу златну" и кад Неретва тече мутна и крвава, — ослабљевају у светој вери својој прађедовској и лако прелазе на страну оних, што не живе по духу христову. Рекао би човек, као да то нису потомци Јунака од Сјенице и нова Пазара , од Такова п Дубља, који са тврдом вером и надом у Бога извојеваше нам данашњу слободу!? А колико ли још има и такових хришћана, који о ближњима својима свакојако зло говоре ? Кодико јих има, чија су срца према патњама и беди својих ближњих окамењена, божаствени жар љубави у прсима њихним давно се угасио?! Еолико их има, који без пкаквог сажалења и страха од Бога остављају свога бдижњег без последње корице хдеба и крова над гдавом? Па п између сродних, између родитеља н деце, између једно-родне браће, — да ли нма свуда праве љубави ? Није ли на против и овде оладнида, да сви добри и честити људи већ уздпшу и тугују у срцима својим гледајући како је, а како би требало да буде.. Па да ли се такови хрпшћани у пстини тим именом називатн могу? да ли они могу рећи о себи још и да сдушају глас Бога Оца и његова сина! И каква је вера у тих хришћана, да ли жива, тврда и издржљива која продире небеса, као што беше вера апостолска ? 0 не, њихна је вера у пстинп мртва , у искушењу лако превртљива, при најмањем поветарцу нздишућа. Њих уподобљава