Sion

487

Господ ономе човеку, који зида себи дом на песку, кога најмањи ветар разрушити може, од чега Господ нека сачува наше душе, благ. хришћани! 0 Господи Боже! који си на данашњи дан изволео преко својих апостода показати нам славу свога Божанства, молимо ти се, погледај са висина твојих небеских на народ српски и благослови га. Нека се вољом твојом утврди у народу српском: благочастивост, побожност, вера тврда, жива и постојана; нека се зацари у народу српском дух мудрости и знања, дух самосвести п потпуне слободе, дух љубави и пожртвовања; нека скоро-скоро осване дан: преображаја, ускрса, ослобођења и ујединења васцелога српства — те мученичке браће наше како би се тако од целога српства као из једних уста, из једнога грла могло слободно запевати пресвето и велико-љепно иметвоје: Отца, Сина и светога Духа — Амин. Торжество правос «даВхЉа у светој Русији, (НСТОРИЧКЕ ЛРИМЈВДБЕ 0 ШИРЕЊУ И ЗАВРШЕЊУ УНИЈЕ МЕ 'БУ РУСИМа). (ОВРШЕТАК). Око 5 милиона рускога народа, што беше у овим од пољске сједињеним странама, беше по рачуну унијатске вере, али их и половина не имадијаше ни нојма о унији. Бјелоруси још које како држаху се уније, но малоруси, негледајући на вјеротрпимост Катарининог правителства, док се ослободише од пољско-катодичкога ига, одма почеше остављати унију и придружавати се к вјери својијех отаца. За кратко вријеме обрати се у православље више од 2 милиона душа, и у Малорусији готово сасвијем ишчезе унија. Религиозно движење у ползу православља почело се бијаше и по другима мјестима, но нажалост у 1796 г. умрије Катарина, и намјера унијата не оствари се. Тек у вријеме цара Николе, у 1839 години, би суђено и бјелорускима унијатима придружити се к православљу. Истина, још до цара Николе руско правитељство старало се да сачува руско-унијатску цркву од римско-католичкога уплива и строго је запрећавало прелазак како унијатима у католишство, тако и католицима у унију.