Sion

503

Дакде, Грци постигну своју заветну жељу са својим улагивањем око Турака и па срн. патријаршеској катедри већ сеђаше патријар — Грк. Жалосна судба тада беше народа српског, а још жалоснија цркве српске у Србији. Грцима већ беху, с доласком патријара-Грка у Србију, отворена широм врата и њиховим тендециозним намерама. Они су пред Турцима опадали срп. народ, а пред Србима тврђаху , да они хоћеју да спасу сри. патријаршију. Грци су, при ступању Каллиника-Грка на срп. патр. катедру , говорили: Да су турци били намерни уништити срп. патријаршију, а они сами умоле Султана , да је остави , на што Судтап пристане; али под тим условљем, да убудуће буду Грци срп. патријарима. Ево каквим су лукавством Грци Србе обмањивали , а Срби и ако несу хтели , мораху томе веровати. Срби патријара Кадиника, као Грка несу могли волети, нити му поверавати важна дела и жеље Срба. Они се од њега чуваху , као од туђина, па с тога он немогаше бити од користи ни Србима , ни Турцима. — Турцима зато, што он не могаше склонити Србе на већу покорност и верност Турцима , већ , шта више , побуђиваше у срцима српским још много већу мржњу против њих. Према овоме, Турци беху принуђени те после смрти Калиника 1 ) поставише за патријара Србима Атанасија Србина „по предстдклени^, вели срп. летопис кТр Кдллиникд постдклеш* еист ил пдтридршестко скопски Митрополит кУр ктАнлст месецд 6. Ген. л. Господнд 1711." Ван сваке је сумње да Грци ово несу очекивали , нити су могли себи представити, да ће Судтан , и посде онакових жестоких опадања и клеветања њихових против Срба , поставити опет Србина за патријара Пећског. Кад пак то увидеше они се тада осудно решише, да ће ју дотле дјејствовати против Срба и срп. патријара, док сасвим неуниште срп. патријаршију и не присаједине срп. цркву ка царигр. патријаршији. Но ова жеља њихова немогаше се тако наскоро ') Умро је 16. Августа 1710 г. у Темишвару — Глас. к. 21, 67.