Sion

504

испунити , као што оии жељаху; јер из љетописа српских ми видимо , да је после Атанасија још неколико патријара, које Срба које Грка, на патријаршеској столици седело у Србији; али Грди ипак не остављаху своју заветну жељу, већ непрестано продужаваху дјејствовати на уништењу сри. патријаршије — што заиста и остваре после друге сеобе срп. народа под патријаром Арсенијем IV у Аустрију. Овај патријар беше изабран срп. народом , а потврђен Султаном, због побуне срп. народа, у 1725 г. Фебруара 18-г „изколенишг влворл клсего , вели Арсеније у свом писму у Подгорици писаном , по/иилокдниемг честитлго(?) цлра клзкеден ш престолх плтрилршесткл." 1 ) Овај избор патријара Арсенија Турди су допустили само на време, да би се народ српски утишао од бунења; а у себи тајно мишљаху уништити срп. патријаршију и потпуно потчинити срп. црквЈ', под г,ласт својих верних поклоникаГрка, који беху најверније и најаокорније слуге њихове. Грчки јепископи, као верне слуге и улизице султанске, вели неумрли Рајић отац срп. историје, желећи да потчине својој власти срп. патријархат не престанце говораху Турцима, да су патријари сриски вазда издајице. А патријар цариградски Самуило обећаваше Султану, да ће му годишње нлаћати ио 63.000 перпера , ако овај потчини његовој власти (патрпјаровој) сри. цркву. 2 ) — При таком стању стварм , тадашњи срп. патријар Арсеније IV, бојећи се, да и њега непостигне онаква несрећа , каква је постигла Евтимија , јепископа самоковског, 3 ) реши се да бежи у Аустрију, али на путу-бегства његовог ухвате га. Турци и у Београд доведу. Али прп свем том он и отуда побегне, и наскоро с народом у Аустрију пређе , а после тога доврши се коначни пад срп. патријаршије, о чему ћемо говорити у сљедећем периоду.

Ј ) Далм. магазин 1851 г. 173 стр. Летопцс срп. 1828 г. ч. IV. 7. 2 ) Рајпћ ч. IV, 475. 3 ) Њега су Турци обесили, јер лодозреваху на њега, да се оп договара са Немцима. Тамо.