Sion

506

цима , којн нама реше стати на пут њиховом нредузећу и вође етрого казнити. Бедни Срби — бегунци за неколико часова беху окружени турском војском , која многе оддичне Србе поубија, а неке испребија и у тавницу баци. Сам пак патријар Арсеније IV, благодарећи једној човекољ} г бивој пашиници, која му поможе побећи у Црну-гору, једва се спасе од смрти. 1 ) Ово издајство, без сваке сумње, учиниди су Грци , које је врдо много штете Србима и њиховој држави и цркви допринело; јер посде овога догађаја, Турци почеше много више свирјепствовати над срп. народом, који падаше као снопље под тешким гвозденим игом нечовечних Турака. 2 ) Учешће именованих патријара у сеоби Срба , изазвадо је већу мржњу и ненавист код Турака наспрам српских првосветитеља. Те с тога Турци, после тих догађаја, наложе на патријаршески престол преведики данак и глобу; усљед тога и одузму право срп. клиру , да убудуће могу бирати за срп. патријара Срба, већ да морају изабрати Грка. 3 ) —• Шта више сами Турци , без договора са срп, духовенством и народом пошљу из цариграда Грка за патријара српског. — Исти горенаведени узрок побуди Турке те они удале из Србије и многе јепископе — Србе, а чувеније, шта више, поубијају. Тако стање ствари у Србији и такав подожај срп. патријаршије јако је говедо грчком духовенству, које је сва усилија своја на то употребљавадо, да завдада срп. црквом. Грчки пак јепископи и Архимандрити, који на тај

') Ово је се десило на сљедећи начин: Турцп , окруживпш пресељавајуће Србе, ухвате Патријара; али док су они распитивали и ироучавали једно писмо Патријара , које је он писао генералу Аустриском Секендорфу, дотле жена пашина, уверена да ће Турци зацело погубпти натријара, поткупи стражаре, који га чуваху, те ови натрпјара пуште и он побегне у Црну-Гору. — Медак. Ист. срн. нар. VI, 233.

2 ) Колико је баш погпнуло Срба у то само време нико правог рачуна незна, само се говори, да је погинуло више од 80.000.

3 ) Гласник свез. XXXI, 72.