Sion

507

светитељски сан гледаху, као на средство, које помаже доћи до ведиког богатства, — имајући увиду такав положај срп. цркве у Србији , — похитају с молбама Турцима , да их поставе за јепископе оних српских места, са којих су срп. јепископе прогнали, уверавајући их да ћу им они бити, верни и одани свом душом и телом; а још притом , да ћу и приход делити са њима. Турцима је говело и ласкало и једно и друго обећање грчких Фанариота. И заиста , Грци у почетку успеду, својим подлим и гнусним подметањем на срп. духовенство, убедити недаљновидце Турке, да ће много боље, тобож, бити , да Турци прекрате суштествовоње срп. патријаршије, доказујући превелику корист по турску државу и поклонике мухамеда, кад би се посљедња присајединила цариградској патријаршији. У овом делу највећу ролу у то време играо је Иван Иисилант, велики драгоман Порте; он највише од свију других покретача рађаше на дјелу велике идеје." 1 ) Ипсилант пак са својим присталицама, указујући Турцима на велико учешће срп. патријара у сеоби Срба у Аустрију и на њихов сношај и договор са немачким правитељством, предлагаше правитељству турском да уништи — ако жели мира у својој држави — не само срп. патријаршију, већ и охридску Архијепископију. Грци говораху турском правитељству да при тадашњем стању турске империје , — кад јој прети са свију страна велика опасност, а

Ј ) Под овом идејом разумевала ее тежња Грка, да сви православни, који су под Турском владом, посгану Грци, — а то мишљаху постпћи ако им Турци помогну нотчинити све православне под вихову духовну-Фанариотску власт, чија ће дужност бити лшрити јелинпзам међу Словенским племенима и угушавати вихову народност , а своју у вис подизати и преноручивати им , доказујућн да је то најстарији најпросвештенији, најсправедљивији, најпоштенији п најпобожнији народ, и да су сви други народи од њих произишли, па доцније су неки, као непослушни чланови, отпали од општества јелинског. Таквих поука беху пуна уста словенождера-грка у то време.