Sion

558

примера онога времена, (па и данас и убудуће мнслим неможе јој се равна наћи). Бар нам такову подлу и непоштену владу светска исгорија мало броји. За среброљубивим и страстољубивим грчким духовенством поврви силество Грка у Србију, који служаху као верни шпијуни Турцима. Многа је срп. душа платила самовољство одрпаног „кир Јање," који гнављаху бедне Србе као гладпи курјаци. Јер сваки Грк, који у Србију долазаше , носагае у себи мисао , да се у Србији што пре обогати и да од народа што више извуче. Нарочито ту је мисао неговало у срцу свом грч. духовенство, које је у Србију долазило и заузимало места изгнаног срн. свештенства. Сваки Фанариот чим опредјелено место заузме, прва му брига беше напунити џепове своје и својих присталица. С тога узимаху нечувену димницу, бир и друго. Ради подмирења дуга који су учинили код Турске владе и грч. натријара, да их поставе за архијереје или друго што у Србији , глобили су народ тако, да се тешко може и замислити. 1 ) Начини глобљења беху врло различни , да их ми ') Да је овако тврди нам и сам Ферман Султана Муставе III, којн је издао о прпсаједпнењу пећске патријаршнје к цариградској: Ево шта Ферман вели : „Еако је већ нестало патријара над митроиолитима налазећим се у (патријаршеској) области пећској, то неки у течају посљедиих двеју година — (боље би било да је казао близу 30 г. јер оволико година су Турцц са Грцима тптрали се пећско-патријаршеским престолом, докле га најзад и не укипуше. — Бог им судио!) сваки својим средствима — назначавајући каадидате на престо споменуте патријаршије, учинише од ње пзвор грамзпвог прихода; (зар није потпуно та само царска реч за потврду нашег мнења о граблењу духовних отаца — Грка?) а они, који су постајали патрнјарсима, стараху се само о својим нитересима, (то су тако само Грци радили,) скупљајући новце од подвластног им народа (раја) преко одређене им у берату таксе. Други опет узималп у зајам од разних лица по колико су год више могли, дајућн зајмодавцима признанице у име патријаршије (као славни (!) Калиннк) и никоме не давајући ни једног акче, доводили су псту до сиротинства и пропасти" Сем тога Ферман оправдава наше мнење, које смо мало више изказали о спремн и достојанству канди-