Sion

566

утамавених стварчица. Наш кмет пошто је све обиљежио крадом од аас, пође кући изговарајући се: да које говеда изгубпо већ је ручао. На његову велику срећу доће му на тужбу један сељак водећп свог спна, дете од 12 год. коме је друго неко дете каменом насекдо палац у десне ноге. Емет је наш сад имао важну еудију п суђају те је с тога п морао саћп меанп. Шта смо и мп знали да радпмо друго, до да се вратимо без нгде ичег. Тако се вратисмо. Отац Која незадовољап са испптпвањем старина, а ја такође незадовољан а са потпуним уверењем: 1 да овај град није зидада проклета Јерина. 2 да је он ствар српских руку још пре Хрнста. 3 да је био испочетка светп град у ком су били пдоли српски. 4 да је доципје жпвила у вему и властела србска. 5 да се његове горње старине налазе у јаругама провалијама. 6 да мора бпти близу њега ма како старо гробље србско и 7 да би ваљало прекопати га свог свог и све амбпсе око њега најпажљнвије прегледати. Сишав у механу једва сам уговорио оца Коју да пде са мном до Ваљева. Њему су биле већ досадне старине п покрај све своје љубави и ватре којом је обузет за ове, опет ми рече: вала знаш шта је? „Ја тп сечудпм како можеш тако да се мучиш и патиш бадава, а нпкакве вајде. Не би ти више пшао с тобом да ми платиш бог зиа какве хпљаде дуката. Ајдмо до Ваљева па из овог мојој кући. а од озе ћемо ио обљижњпм преславама, да видимо света. Та ни курјаци не нду онуда куд ме водиш." Код механе је била млога светина, њега је очекивала да од овог рззбере шта је и како ,је. Кмет им је весело причао за своје биљеге п они су били сви радосни и весели. Мећу њпма могао сп виднтп младе изслужене војнике. А боже мој шта ти значи цивилизација! Изслужени војник сав ти је од главе до пете умазан, намазан, разнпм помадама, обријан, очешљан, зулови као у патке коврџпце, кошуља није као обична кошуља, гаће нису као гаће, појас нпје, као обичан појас, марама, џамадан, гелезе, јермен са пулишма, вес са кићанком чак преко рамена п т. д. Једном речју: то ти је чудо п дивота, то је узор ништавог кицошлука и хајдарана. Он ти се шета као паун. Само мало такне лп се тисућа дрангулија, трепетљика, тететљика синџирића н каквпх тп ту чуда нема , за игра и за трепељи, тре-' иели п за звечп, е, то тп је правп војнпчки магацинхауз са свпма аљпнама комадима од овпх и оружјем, фопдом њиховом и т. д. Но покрај своје дпвоте п чудноватости знате ли шта је то изслужени војник а? Е не знате! Ја већ впднм да незнате. Ви мислите то је обичан човек? Не! Казао сам вам шта је по спољашности, а по