Sion

588

бељешкама што сам из Бона донео, провјеривши их по чданцима, којп су о конФеренцијп били напечатани у „Беи^зсћег Мегкиг, у Б'1Јтоп сћгеИеппе" и у „Церковномг В-ћстник!", представим обћи характер конФеренције и резултате, који су на конФеренцији добивени у корист сближења цркава. Предметом овогодишње конФрреиције морало је бити, као што сам већ споменуо, рјешење пптања о происхођењу Духа светог. Сама по себи очигледна је важност тога питања.; та је важност наглашена била и у позпвном писму д-ра Делипгера од 20 Јунија о. г. а свјест о важности питања и о великој користи за човјечанство кад би питање разрјешено било повољно, сакупила је у Бон са свију кра.јева неримског христијанства многе богослове да о питињу вјећају, да се к рјешењу његовом приближе и да тиме пут спреме к обћежељеној цјели. КонФеренција је отворена била 12 Августа у такозваној музикалној дворани Бопског университета. Нредсједавао је др. Делингер. Записивали су говоре др. Рајш и секретар Кирјејев. Участника је бпло стотина, између којих 18 старокатолика из Ђерманије и Швајцарске, 54 Англиканаца из Епглеске и Америке, 9 протестанага из Ђерманије и Француске и 19 православних'). Вјећања о главном предмету конФеренције заузимала су на обћим сједницама тако рећи другостеиено мјесто. Она су била специјалним предметом одбора, кога је конФеренција из ] ) Од православних бллп су сљедећи : из Русије: Ректор Д. Академије Петроградске ир. Јанишев, про®. Осинин , тајнп савјетпик Филипов, тајник друштва пријатеља дух. просвјете Кирјеев, Висбаденски прота Тачалов, савјетник Сухотпн п проФ. Модестов; из Цариграда: архпмандрптп Вријеније и Анастасијадпс и дјакон ВаФиднс ; из краљевине Грчке: архиепископ Сире н Теноса Ликургос и проФесори Атинског университега Дамалас и Росис; нз Србије архнмандрит Сава; пз ВТаАедоније управитељ учптељског Сјеменншта др. Марулис ; из Румуније, епискон Измаиле Мелхиседек и еиископ Генадпје; из Ешлеске Др. Овербек, — и ја.