Sion

551

радио смело и много се старао о спреми добрих учитеља за срп. цркву, који би умели утврђавати Србе у вери храбрити их у нужди и заштићавати их од пакосних Турака и злобних Фанариота 1 ) Он се потписиваше на повељама овако: „А-едндаи милостпо ЕожУегс прдкослдкнш дрх^пископг ШкскУи, кс-ћх 2 Еолглровг, По.морУи, ДлллициУи, Босни, Хорклтскои оБ2 онх полх Д ^нла и ц-клогг Илирикд Плтридрхг" 2 ) На основу ове повеље можемо закључити ; да је у време овог патријара била независна срн. црква, благодарећи хитрој политици истог иатријара. 0 смрти Атанасија овога доброг и знамепитог, онога времена, иатријара српског не мамо верног извешћа. А после њега на престолу Пећске патријаршије седили су: Гаврил II —Срб; Гаврил III 3 ) Грк; 0 овом је патријару у „општем листу" казано: „тои крдг и рлзорител н4шоУ клилж ни Уединдго од лрх'|'ерж е мир^ неостлки но НскУа с цлрскогс кллстУк и кзлточенУе послд. Тлкожде и од нлчллн^иших мирских нлипдче е Босши и кск5 кли/му/ к последндА прикеде с/уц/фгнТе и рдзоренУе и престол под тежчдУшТи д\/г нлкгд;-. Бдше кс и злкистлн родд нлшего х° ТА и ндд15аса изкоренити серкскТе дрхУереи постлкил же Грекок" 4 )... Даље: Вићентије Срб из Срема ; Пајсије II митроиолит Ужички — Срб; Кирил — Грк, послан из Цариграда. Овај натријар, као што нам иредање вели, издао је православље. 5 ) За Кирилом дошао је Га-

Ј ) Тако нознато је, да је он руконоложно у Сарајеву у 1751 г. јеремонаха Аксентија Палнкућу Србнна, за Херцеговачког митрополита; а у Авгуету исте године иисаше Босанском митронолиту Гаврилу, да рукоиоложи за јепископа далмантинског јеремонаха Спмеона Конџаревића, — Далм. магаз. 1862 г. 152 стр.

2 ) Ова је повеља смештепа у сборнику ХимФердпнга. „ Боснгл , Херцеговнна и Ст. Серб1а 1859 г. стр. 664.

3 ) Овај је натријар због многих злоупотреба протеран , а доцније опет под именом Гаврпл IV постављен за нећског патријара после Еирила.

4 ) Глас.^40, 204.

5 ) ИстЛцр. Београд 1862 г. 152.