Sion

552

врид IV такође Грк, он је се потурчио 1762 год. и назове се МехмендеФендија 1 ) (нотпуно одговара његовом карактеру и његовим страстима). За Гаврилом IV дошао је на пећски патријаршески престо — Васшшје Беркић, бивши некада арх!'ђакон Ареенија IV у Карловцима; он управљаше дрквом српском врло мало. У јесен 1768 г. дође у Београд, да се види са својим сродницима , који су из Карловаца у Београд, ради виђења шњиме, дошли; али Турци посумњају на њега да је хтео издати, те с тога ухвате га и пошљу на један остров средиземног мора у заточење, одакле Васидије побегне и сакрије се у Црној-гори, где је и живео до 1780 г. Таким начином из списка именованих срнских патријара види се, да су на Пећском престолу, после 1787 године седели час Грци а час Срби, и да је грцима често падао српскопатријаршески престо у њихове грабљиве руке, бдагодарећи великој номоћи њихових обожатеља , а срп. тирјана — Турака. Србима пак остадо је тек повремено, кад се кад каква удесна ирилика укаже, подзовати се својим пређашњим правом — слободним избором патријара. Не можемо а да не приметимо на овом месту и то, да су Грци, желећи уништити српску патријаршију, често остављади катедру за неко време неиопуњену — да би се она сама уништила. Али, благодарећи неким разумним Србима, а и среброљубљу Турака, жеља Грка — односно уништења срп. натријаршије таким начином, као што Грци мишљаху, не могаше се остварити; јер Срби одма, посде смрти ма каквог од њихових патријара, умољаваху Турке, да би им они дозволили попунити удову патри') Тамо. По новим изворима не обистивава се, да је овај патријар променио веру, јер у средини пећској ни међу Србпма ни Турцима пије се предање о том сачувало. А да је то заиста бпло, то такав крупан Факт, сигурно морао би се у лредању сачувати. Сем тога нађени Ферманн, који су од Султана данп на нме пстог Гаврила, сведоче, да је он, пошто је ц по други лут свргнут са патрпјар. престола, био впше годнна нишким митрополитом. — (види Глсс. 40. стр. 205 и страну 218—223.)