Sion

631

разљутио, да ни он, ни домаћи љегови нису јој више додазили, еити за њу питали. Муж пак везин, кад примети, да јој отац и мати зато недолазе, што мрзе њу, а с тим и кућу његову, онда он забрани и жени својој к њима одлазити, па шта више ни на онаква места ићи, где би се могла с њнма састати. Ово нечовечно поступање с том младом, и од једне и од друге стране , кад је већ сваку меру превршило, она отиде у шуму те се обеси да и једну и другу страну задовољи. А оваких случајева има и повише, кои произлазе једино одтуда, што се безстрашни обичај добегавања већ готово свуда јако одомаћио, што зацело неби никад било, кад би се одбегла девојка оцу или своима повраћала, па се ни испит неби чинио, кад неби отац присутствовао. 5. Ко сврши исиит , да аисмом о томе извести женихова свештеника. Овај је обичај и до сад постојао, али није тако потпун и основан био. Зато би по нашем мишлењу, требало, да свештеник удавачин исто онако известије жениховом свештенику напише и нод нечатом пошље, као год што је од њега о жениху добио , и као што смо о томе напред разложили. Јер врло је потребно да се о годинама супружника извесно зна , а о времену обудовлења и у који брак ступају и по готову, — како би се у протоколу венчаних тачно забележити могло и да се неби сметало с ума, или, што је јошт горе, каишарило о томе, кад неби удовица имала девет месеци од обудовлења до дана кад хоће у брак да ступи. Тим би начином, брачни испити, заиста пошли правцем коим се неби помешали, те час свештенику, а час парохијанима тешко горчили, Овако је наше скромно мишлење о брачним испитима, што довде изложисмо, чиме ласкамо себи да би само на овај начин свештеник могао да врши свој узвишени позив односно брачних испита. Но како, „више очију боље виде"