Sion

632

хо овим позивамо браћу свештенике, неЕа они кои нротивно овоме мисле , овим путем то боље објасне, или на против, коп се слажу, опет овим начином сагласност искажу, еда би што пре овај глас одзива нашао тамо, одакле је увек готовост указивана да се сваком напредном гласу у помоћ притиче, те тако давно изгледане, најиовољније резултате донео. Марковац Аћим Идијћ, СВЕШТЕНИК.

О о^иошајима српс^е цр^ве наспрам цр^ве цариградс^е, од првих времеиа њенога биЈ\а, па до данас. (НАСХАВАК). 5. Период иове борбе срп. цркве ва самосталност и независност њену, и ностененог њеног развића на нравима автокефалне архиенискоиије. I. Значај сриске цркве и пених иредставитеља у иолитичком бпКу сјри. народа. — Стање сриске цркве до иолучепа независне унутарне уираве и одношаји грчког духовенства насирам Срба и ових насирам Грка. ■Српска црква , може бити , није никада такав велики значај у политичко-историјском бићу срп. народа, имала, као што она имађаше у време устанка Срба против Турака — својих свирјепих угњетача и крвопија. Самопрегорење, мушка одважност и превелика енергија сри. народа наједанпут реши , да , помоћу божијом , или сбаце тај вековни груби и тирјански јарам мрзког свог непријатеља, или да славно и јуначки за слободу и част умр§. Народ српски беше положио сву своју наду и тврду веру на свемогућег Бога и његову правду, па с тога ни најмање не двоумљаше о својој будућности. И доиста где би он и могао наћи потпору за своју тврду веру , и гди би он могао тако планути