Sion

636

Грчке, и како су оиет ови иосљедњи насирам своје духовне иастве Срба. Известно је да су Срби иосде иада срп. патријаргапје, кад су Грци сасвин завладади срп. црквом, изгубиди наду у црквене представнике и наспрам њих посве охдадниди. Јер посде уништења срп. јерархије, срп. пркву окружаваху много веће беде и опасности. Њен живот беше у већој оиасности, иегоди и сами живот њених синова Срба. Јер чедо њено могдо је задржати свој живот, бацивши се у туђа — римског папе или Мухамеда — наручја; а она т. је срп. црква не имађаше таког бедема за чување живота свог. Постане ди грчком иди другом чијом , она тада већ непостоји више за Србе као мајка српска. Па према овоме опасност за српску цркву грозаше више од Грка иего од Турака, јер сва гдавнија црквена места н гдавнију црквенску вдаст нриграбрише у своје грамзљиве руке недостојаи пастири — Фанариоти цариградски, који почну угњетавати и гдобити срн. народ — своје бедне духовне синове много жешће од самих неумитних Јаничара. Јер, укодико наи је познато, бесни и необуздани Јаничари — Турци, угњетаваху и дављаху народ с материјадне стране; а оходи и дукави Фанариоти и с материјадне и моралне. — То, што срп. народ, као вечити потомствени аманет, тодико векова чуваше и свесрдно заштићаваше , те правосдавље не издаде и недаде бацити се у наручија римске цркве — језик сдавенски при богосдужењу — то имено што нривдачаше Србе ка св. мајци — цркви иравосдавној, која га напајаше вером и надом на будућу срећу и бдаженство, која га тјешаше, да не кдоне духом у овом ченерном свирјепом ропству турском, која га ведим задисаше дахом живота — то имено труђаху се грчки Фанариоти уништити и завести при богосдужењу у црквама грчки језик место сдавенског Па није ди то много чемерније и убитачни.је за Србе, него сва друга зда, која нам Турци чињаху?! Кад нам се одузме оно, што нас оживљава,