Sion

612

Браћо хришћани! И ако храм христов одавио већ поји у свету и слави на многим местима славу своју као што је и ми данас славимо овде, опет нетреба заборављати, да се прерођење човештва на христовом темељу још и данас продужава и продужаваће се до краја света. Али знате да има још много неверних и неправоверних, који иису дошли под закриље овог новог пресаздања и прерођења у цркви христовој. Но ово неистиче из неправилности самога дела као што би хтели неки да протумаче, већ истиче с једне стране из дуготрепљивости промисла божија , који је одредио меру и време свакој тварки под небом; а с друге стране из свете љубави божије, која чека себи слободне љубави свију људи и хоће да их спасе не без њих , већ слободом њихове вере у Спаситеља. С тога се и сваки човек па и читави народи само иозивају а непринуђавају да ступе у заједницу велике задруге христове. Па кад је тако, онда немалаксавајмо духом кад још и после скоро две хиљаде година видимо у свету неверних и маловерних, већ напротив усугубимо труде наше да што више усвајамо дарове христове, да остваравамо и оличавамо истине његове спасоносне науке, да и друге на пут истине изведемо и спасење њихово као и своје осигурамо. Мач патрона наше цркве Архистратига Михаила , што га држи у једној руци као символ гњева божија , који ће се у време страшнога суда излити над перадном и немарљивом децом христовом; и теразије — у другој руци, као символ правде божије, која ће измерити достојну награду доброј и радној деци христовој , — нека свагда , нарочито данас послуже предметом нашег размишлења и уверења: да ћемо и ми подпастн мачу гњева божија, ако у овоме раду будемо равнодушни и немарљиви; као и на против, да ћемо примити достојан венац награде, ако уз темељ христовбудемо чврсто стајали и на њему усрдно зидали своје спасење и спасење својих ближњих. И у овом случају можемо тек поуздано изчекивати> да мач архистратига Михаила, кога наша св. црква повседневно,