Sion

655

дјео западног хришћанства, на име у Германији и Енглеској, томе је узрок папална система; иак и данас она је најглавнија препрека да се до неког споразумљења дође. У погледу свију других догматичких питања неки би споразум још и могућ био, али абсолутпа власг папе осујећава све. Мало после реФормације постао је Језуитски ред. Његов је специјалпи задатак био, да усади у срца западних народа папалиу систему, али не из платонске љубави к тој системи, него зато , што су у њој видили најбоље средство да се до свеобћег господства дође: постани папална система обћепризнаном и подпапи усљед тога Рим под власт језуита, то језуити и завладаше васцелом црквом. И доминиканци , који су за дуго у Риму врло упливан положај имали (нарочито при конгрегацији индекса и инквизицији), тежише к истој цјели; само што љубав ових к папалној системи није била толико користољубива, као љубав језуита. Они су видили славу свога реда у консеквентном провађању системе, коју је његов велики богослов Тома Аквински основао. Језуити и доминиканци били су до XVIII вјека главни подупирачи папалне системе. Али у свом овом времену папална система налазила је ипак у самој западној цркви много опрјеке; него је та опрјека постепено угушивана била. Најдуже се је опирао напалној системи Паризки университет и велики /јео Француског епископата и клира Фрапцуске цркве. Римска је странка дуго радила да сруши самосталност Французке цркве. Разлагати о овоме подробно, било би одвећ дуго. Смртно звоно галиканских слобоштина у самој је ствари зазвонило 18 Јула 1870 год. — Биле су на име са особитом вјештином изнесене на поље такозване Јансенистичне раснре, 1 ) да се Ј ) Корнел Јансеније оставио је , умирући (1688 год.), да дјело његово „Аи^ивМпиб" буде напечатано без пкаквпх промјена. У „Аи§изЦпиз-у" Јансеније је изложио учење о благодати у ономе смислу, како је бл. Августин против Пелагијанаца учио. Тим су дјелом остали изобличени тако звани Молинисте (срав: Бе соп-