Sion

654

ФалсиФицираних цитација из списа грчких отаца и сабора, што је саставио некакав доминиканац и у коме се је доказивало то папино право. Ова ФалсиФикација, којом је и сам Тома преварен био, није била толико хијерархпчког, колико догматичког характера. И таким начиеом Тома Аквински био је први , који је около 1274 год. у својој богословској системи подробно расправио питање о догматичком авторитету папе, о коме још ништа није казао био ни Петар Ломбардски, кад је около 1150 год. свој богословски учевник издао. Тома, наравно, није се могао сасвим одрјешито изказати , јер је и на пређашње учење морао пажњу обраћати, али је теорија његова већ била , по којој папа је извор све црквене јурисдикције и највиши судија у вјерским питањима. Него је зато и био Тома проглашен од папе и од великих средњевјекових редова диктатором у областн Богословије и сваки је од ^ог доба дужан био учити само онако , како је Тома учио. — Ето пам свезе међу контроверсијама о ГШо^ие, и папском непогрешивошћу. Покушај сајединења II Лионског сабора, као што се је могло и предвидити, остао је без успјеха; тако је исто остало без посљедица и оно саједипење, које је опет из политичких разлога на сабору у Флоренцији 1439 год. изведено било. У западној цркви сада се развија правилни рад да се обезбједи господство , које је 18 Јулија 1870 год. доведено до неког завршења. Ради се сваким начином да папална система , која дарива паии подпуну јурисдикцију, тако да он сам бива извор сваке јурисдикције, а сваки други у цркви може власт имати само у толико, у колико та власт иосредно или непосредно од папе произилази, — да та система практички уведена буде у занадну цркву, а заједно с њом и папска непогрешивост, наспрам које и сами васионскп сабор има значај само савјетујуће скупштине. Такова радња непрекидно се продужава још од друге половине XV вјека. Ако се је кроз реФормацију одцјепио од папе један велики