Sion

658

воље било, бивали су поводом нових распра. Ја одкрито признајем , да су Грци имали више разлога неповјеравати својим противнпцима , него ли Латини; на сваки начин бар , смо ми слободаи од задњих мисли и немамо зато повода односити се са неповјерењем једни к другима. Још једну тачку да изнесем на видик. У богословским предметима у ужем смислу, у најглавнијим питањима Богословије западна црква била је ученица источне цркве , тако и у учењу о Духу светом. Латинска литература првих вјекова у пуној је одвисности у томе погледу од литературе грчке, и до краја IV вјека она зна и говори о учењу о Духу светом само по списима Василија и Дидима, 1 ) с којима је Амвросије и Јероним упознао запад. Обрти , које латински оци употребљују, нису били оригинални, него позајмљени од грчких отаца. Једини , који је о св. Духу писао са неком оригиналношћу, био је Августин; али и он се изражава више у Форми конјектуре, него ли са догматичком тачносћу. Свакако опет сво западно догматичко учење старијега доба стоји у најтјешњој свези са учењем грчких отаца. Оштра противуположност међу Формом учења источне и западне цркве јест производ каснијега доба. (Остале бесједе у идућем броју „Сиона.")

Ј ) Дидим , знатни учнтељ цркве, због богатнх знања својих названи „чудо вјека." Био је преко тридесет година учитељем и управитељем Александријске катпхетичке школе. Као строги подвижник умрво је 395 год. Написао је нзнеђу осталог: Тумачење сабор. послан.; о св. Духу; о св. Троици; противу Манихеја и т. д. Због уважења, што је к Оригену имао, више је пута пребацивано му било да и он Орнгенистима прппада. — Филарета Черниг. Ист. уч. обт, отцахЂ церкви, II, 5. — Ђг. Негвод 1. с. III, 384- Н. М.