Sion

707

патријара српског, при којем су се цркве српско-цариградска измириде. 5. Представитељи даригр. цркве, и после иримирења са срп. црквом , несу никада остављали тежњу своју и жељу да срп. цркву наново ма каквим год начином потчине под своју власт. Ради ове намере они су употребљавали недостојна, за васионске св. оце, средства и начине. Тако , они су подмићавали турско правитељство, да им оно помогне остварити њихову жељу и намеру. 6. Али уколико је била силна тежња грч. духовенства да завладају срп. црквом, утолико су много силније ударали на отпор носљедње. И таким начином, црквенска борба међу Србима и Грцима продужаваше се дотле, док у 1830 години кнез Милош Обреновић I. није — вихпе извојевао него измолио од цариг. патријара, те је уређена у Србији Автокефална архмјеаискоаија. Завршујући нашу расправу, умољавамо високоштоване читаоце да извине недостатке нашег састава; јер, као што смо у приступу казали, ми и несматрамо себе за копетентна да ово тако замашно питање потпуно решимо и читаоце задовољимо , већ само намера је наша била , да побудимо српске историке , као компетентније и у перу вештије, да ово питање у нашој црквенској историји расветле у колико је више могуће. Критике на ово , мож,е бити незаслужујуће пажње , н&ше делце , примићемо са особитом захвалношћу, знајући, да ћемо из истог и себе користити, јер би тако можда још много и много дознали што шта, што по овом предмету у својој расправи нисмо пронашли и на видик изнели, било нашим површним радом , било тиме , што под руком нисмо имали довољно грађе за тему, коју смо изнели и пронратили. Н. Ружичић, СВЕШТ. СУЛЛЕИТ БОГОСЛОВИЈЕ ВЕОГРАДСЕЕ.