Sion

717

какву из Рима шш од мог епископа добио; ја нисам никада проповједао непогрјешивост папскЈ' или абсолутну власт његову , напротив , ја сам увјек норицао таково учење и уједно сам римокатоличке богосдове вазда учио, да дрква, и не говорећи о напи, нема никаквог права нове догмате правити и да она на таково право није никада ни претендирала. Сада посље 1870 г. ћађетиз сопб1еп1ет; сада се сасвим јавно проповједа: ми налажемо на вјерне јарам , кога они за толике вјекове носили нису. На мјесто онога СЈиосГ ветрег, и1з1 дие, цио<1 аћ отпЉиз појавио се је сада у Риму непогрјешиви оракул, — и данас већ сматра се сумвивим обраћати се к предању иди но предаау своје учење провјеравати. Против овог исполинског противника остале цркве нриродно се међу собом све више приближују. Тиме се разјасњује зашто посље 1870 г. свп противници инФалибилизма све јаче теже к' томе, да се до споразумљења међу неримским црквама дође. Да није било 1870 г. ми, по свој прилици , не би данас овдје скупљени били , да у духу мира и љубави о нашим разликама зборимо и настојимо да се сруше зидине, које нас међу собом раздјељују. III. Бесједа. 9 Под утицајем , што је на мене произвео овај збор епископа, свештеника и научењака, допустите ми да још неколико рјечи кажем. Ја ћу да станем на више становпште и да бацим опћи поглед на прошлост и на будућност цркве, како би још јаснији данашњи положај био. Ватиканске догмате о непогрјешивости и о свевластију папском , ми с нравом називљемо новим учењем; али они су у њекој мјери и старо учење. у толико, у колико су они тек 1870 г. проглашени као чланови вјере, а међутим пре су они били само богословска мнења, која су пред очима папских богослова имала значај врло важних мнења. У галиканској цркви учило се је сасвим противоположно овим мнењима, и папе су толико људи за епископе утврдили у Француској, за које су врло добро знали , да су они заклели се на галиканске чланке, који отворено поричу непогрјешивост и свевластије папско. То се неби могло било догодити, да су папе сматрали такова учења као истине вјере; али у другим земљама, у земљама у којима је инквизиција била, као у Италији и Шпанији , или у којима су Језујити имали монопол обучавања и васпитања, као у римокатоличким њемачким земљама, мнења о