Sion
718
непогрјешпвости и свевластију иаие била су господујућа, нити је бидо допуштено јавно заштићавати противуположно учење. Уплив што су Језујити имали на римокатоличке владаоде види се одтуда, што је до године 1773 господовала папална система у римокатоличкој Њемачкој онако исто , као у земљама инквизиције. Као догмат дакле то улпрамонтанско учење нема него пет година, али као господујућа система оно је много старије и може се старој каквој бабетини сравнитп. Погледајмо какве је посљедице имала ова папална система код појединих римокатоличких народа, гдје је она уплива имала и почнпмо са Њемачком. Стара њемачка царевина налазила се је у тјесној свези са папом, — цареве је крунисао папа. Касније цареви су морали бити утврђени папом, а особито посље пада ХохенистауФена, они су били у многпм одношајима одвисни од папе. Како су папе своју власт вршили над њемачком царевином до XIV вјека, ја, сам представио у једној бесједи, што сам у Минхенској академији говорио. Кад је златна була проглашена била, Немачка се је царевина налазила до темеља раздрманом и цар је подпуно од папе зависан био. Папе су достигли, да Њемачка постане изборна држава са мјењајућим се династијама, тако да дуже времена син нпје могао насљедити царско достојанство очево. Да се није догодило са Њемачком оно што се је догодило са Пољском, ми неморамо зајиста папама благодарити , него то се нма приписати добрим каквоћама њемачке нације... Раздјелење Њемачке на двје половпне , једну протестантску а другу римокатоличку постало је посље ВестФалског мира. Усљед уплива, што су разни Фактори имали на унутрашња дјела Њемачке, удаљавале су се све више једна од друге обе половине. Римокатоличка половина заостала је у интелектуалном одношају далеко од половине протестантске: оно што римокатолици прпнесоше к обћем благу Њемачке науке и књижевности врло је незнатно; сав научни-покрет био је главним начином ограничен на протестантску половину Њемачке. Узрок су највише папе и језујити, што је превага у научном, интедектуалном и књижевном одношају остада у рукама протестаната. Језујитима је сигурно противна Њемачка царевина , — али они су криви што је до тога дошло. Папе и његови сатедити проузроковали су раздјељење вјере XVI вјека и осујећење унијониетичних договора у Регенсбургу и другим мјестима. Тадајејош могућно било установљење јединства, али заступ-