Sistem trgovačkog knjigovodstva

пак ла сазнамо евагдање рачунско стање нашег имања у његовим саставним деловима, ми морамо 4а водимо рачуна о њиховој свагдањој промени исто као што то чинимо са променама наших рачунских односа према личностима, с којима стојимо у пословној вези. — Дакле, двојно књиговодетво води рачуна о рачунским односима појединих лица п ствари тако, да сваку ствар, као део имања, односно рачун 0 њојги оличава, да га сматра као суште лице, које може да па и да даје, да дугује и да потражује. —

Кад је то тако, онда при сене послу, који се обави у трговини, морају да сутичу две странне, једна, која даје, па усљед тога ступа у рачунски однос потраживања према оној другој странци, која прима, па усљед тога према првој ступа у рачунски однос дуго_ вања. Јесу обе те странке лица (особе) или само ствари, или и Једно и друго — за то двојно књиго-. водство не пита, јер оно, оличавајући Пари. има _Ппосла И занима се само са „лично стмита,“ ==

Логично је дакле, да књиговодство сматрајући. све рачуне, тицали (се они личности или ствари, као живе и самосвесне особе, бележи и рачунске односе сваког ангажованог рачуна, па пошто су при сваком простом послу ангажована најмање два рачуна, као две странке, то се и њихови односи морају бележити у оба рачуна, дакле двапут, једном као дуговање а другом као потраживање. — Отуд назив „двојно“ књиговодство, што се сваки посао двапут бележи (али важи ипак за једанпут!).

в. У поређење оба система.

Један пример нека нам у овом послу буде од услуге:

Здравко Петровић позајми (или ми му дамо ма којим поводом) хиљаду динара.

По спстелу иј) 0 СТО. књиловодства Ми бисмо мо= рали да означимо Здравка као нашег дужника у своти од хиљаду динара, Т. ј. морали бисмо само да означимо