Školski glasnik

Стр. 204

Бр. 13.

У уређењу друштвеном важне еу још две установе : Учитељско сиротиште и учитељско склониште за болесне. Сиротиште је основано 1894. год. Крајем јуна 1907. имало је 141.459-19 ч>р. иметка. У год 1906. номагало је 24 учитељска сирочета свотом од4370 Фр. Учитељско склониште издаје члановима помоћи за иутовање. стара се о лечењу болесних другова и о њихову склоништу, крајем јуна 1907. имало је 15.108 - 35фр. иметка. Основано је 1898. а започећерад кад постигне главницу од 20.003 Фр. Председник удружењу је циришки учитељ Гг. ГпЈзеМ. Седиште удружењу је у Цириху. — Учитељице имају Удружење швајцарских учитељица.

Из школске еашоуправе. Новост у учитељском стечају Учитељство је већ давно подигло свој глас против неправилно раснисиваних стечајева, у којима су биле укријумчарене многе дужности за учитеља, које он није дужан вршити. Свакојако су увиделе и нретпоетављене власти оправданост учитељских ириговора, те наредише да сваки стечај пређе цензуру епарх школ. одб >ра. Но после свега тога видимо, да се и одобрењем епарх. шк. одбора расписује стечај за учитељичко место у Фелдварцу и у њему се етавља учитељици у дужност: „да буде онштински иеровођа, ако то неће ни један од тамошњих учитеља." Права и дужности наше једнаке су како за учитеље, тако и за учитељице Све оне намете, против којих се учитељи боре, не желе скинути са својих леђа на их пренети на учитељице, него желе да их коначно уклоне са учитељског позива у опште, на били ту у питању учитељи или учитељице. С тога тражимо да се једном мером мери и учитељима и учитељицама, па кад је у дотичној онштини могао такав стечај понићи, дужност је енарх. школ. одбора да га поништи, јер је ненравилан и неправедан. А кад знамо решење епарх школ. одбора у погледу стечајева и њихова садржаја, онда нам чудно изгледа, да је и под такав стечај могла доћи клаузула епарх. школ. одбора: „Одобрава се." Кад ће се и такав стечај одобравати, нашто онда оно реинње нротив неиравилних стечајева. Кад неправилности и с б .Јагословом цензуре етунају у живот, тиме још темељније хватају корен. али и дотичној власти стварају касније посла, без којег се могло бити да се боље пазило. — а —

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејић — Сарајево. Друга лвкција. Дођи амо — Н.! — Прикажи на табли мешовитим бројем сунчану годину! — Јошједну ! Још две! — Колико си година написао? Којим је бројевима лакше рачунати. Целим или мешовитим? — Целим бројевима. — Е, онда побриши те четвртине! — Шта сада приказују ти цели бројеви? —- Четири године по 365 дана. — Колико смо изоетавили сваке године ? — Колико то чини за четири године? — / 4 дана = 1 дан. — А је ли право да изоставимо тај дан ? — Бисмо ли то могли како понравити? — Како ћемо? -— Ако додамо у четвртој години ио један дан више. —- Колико ће онда имати дана четврта година? — 366 д. —■ Исправи тако на табли! Колико је година приказано на табли? По колико дана? — Три године по 365, а једна по 366 дана. — Како зовемо годину са 365 дана? - Годину са 365 дана зовемо п р остом годином. — Понови! — А како ону са 366 дана? -— Годину са 366 дана зовемо п р е е т у п н о м. Реци тако ! — Колико простих година иде једна за другом? — А каква је

четврта :

Напиши на табли ове године:

1893, 1894. 1885 и 1896! — Које су ту просте, а која је преетупна година? — Прве су три просте а злдња је иреступна. — По чему судиш ? - Јер су вазда три године једна за другом просте, а четврта је преступна. — Али да сам диктовао 1896. на првом месту, шта би онда било ? — ... Пази! Подели две задње бројке као број са 4! — Шта онажаш ? — Не може се поде.шти без оетатка, — Подели други и трећи број ! — Шта оиажаш сваки пут ? — Де сад подели и четврти број! — Може ли се поделити без остатка — А каква је то година? — Преступна. — По чему дакле можемо нознати преступну годину ? — По томе, ш т о с у две задњебројке као број узете дељиве са 4. — Понови ! — Како зовемо просту и преступну годину? — Грађанским годинама. Јест, зовемо их грађанска проста и грађанска престунна година за разлику од сунчане године. Претрес. — За које време обађе земља око сунца? Колика је сунчана година? — У че-