Školski glasnik

Вр. 3.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 205.

му се разликује грађанска проста од грађанске преступне године? — Зашто узимамо у преступној години по један дан више? — По чему можемо познати преступну годиву ? в) Колико је месеци у години? — Шга је написато овде (показујем) на ириказаној равнини земаљске стазе? ~~ Имена месеци. — Реци месеце редом. -- Знате ли, колико који месец има дана? — Хајде кажи — Н. ! — Колико пма Фебруар ? — 28 или 29. — Напиши месеце редом и назначи, колико који има дана, па сабери дане! — Колико је дана? — 365. — Која је то година? — А колико је дана у преступној? 366. — У ком је месецу тај дан више? г.) Чујте! Месеци по 30 и 31 дан, а ®ебруар но 28 или 29 дана, раздељени су по сунчаној години и тако рачунају сви хришћани, само у томе рачунању има неке разлике Источно православни хришћани рачунају друкчије, а сви остали друкчије. Колика је данас разлика између датума? — 13 дана. —Зашто је толика разлика ? . . . Пазите! Пре су рачунали годину са 365 Ј /* Дана. Јели то бало право? — Колико се рачунало више сваке године? — 0'0089. Тако је календар уредио Јулије Цезар, римски владар и зато се зове јулијанским календа ром. Колико се сваке године више рачунало по томе календару ? — 0'008 д. — Колико се више урачунало за 1000година?—0'008Х 10С0=8 дана. — А за 1200 г.? — Тако је, децо, и сада видите, како та мала погрешка непрестано рас те, а тако рачунају сви народи источно православне вере. Када еу људи после увидели, да су са рачуном времена много назад, иошто су сваке године 8 хиљадитих од дана вишерачунали, то онда папа Г р и г о р иј е VIII. нареди 1582., да се донде израчуната ногрешка од 10 дана поправи, па је наредио, да се иза 4. октобра 1582. не пише 5., већ одмах 15. октобар. Тако поправљен рачун времена - календар, по коме рачунају сви остали хришћани зове се григоријански или нови за разлику од јулијанекога или старога, по коме рачунају источно православни и зато у своме календару данас заостају за 13 дана. Претре\ — Како је Јулије Цезар уредио календар? — Који народи још и данас тако рачунају ? — Ко је поправио тај календар? Када и како ? — Колико су 1582 г. заостали у датуму иеточно православни од осталих хришћана? — Колика је данас та разлика ? —

д.) Шта меримо годинама и месецима ? Која је мања јединица за време од месеца? Шта зовемо даном? — Време за које се земља окрене око осовине, зовемо дан о м. — Понови! — Како можемо још рећи? Време од највишег еунчаног испона до шљедећег највишег сунчаног испона т. ј. од подне до подне и бројимо од 1 — 24. Како дакле делимо дан? — Иа 24 сати. -- А како ее још дели дан ? — На прави дан од изласка до заласка сунчаног и на ноћ, од сунчаног заласка до сунчаног изласка. Понови! — Има ли народа, који тако рачунају? — Ј(.ст, децо, има народа, који још и данас рачунају дан од сунчаног заласка до шљедећег залаека и броје од 1 24. Тако рачунају још и данас Муслимани и Јевреји. Претрес Шта зовемо годином, шта месецом, а шта даном ? — Како делимо годину, како месец, а како дан ? — Како ми рачунамо дан? — А како рачунају дан Муслимани и Јевреји ? III. степен. Којим правцем обилази земља око сунца ? — Видимо ли ми да земља обилази око сунца? — Да шта ми видимо? — Видимо да сунце путује преко небеског свода одзапада према истоку. — Каква је звезда сунце? Шта закључујемо из тога, што сунце привидно путује од истока на запад? — Испореди земаљску стазу и равнину земаљске стазе! Која је разлика измеђујулијанског и грегоријан ског календара? — Испореди сунчану и грађанску годину! — Сад грађанску просту и грађанску преступну годину! IV. степен. — Време од 365 Ј / 4 дана, закојеземљаобиђе око сунца, зове се сунчана година. — Грађанскаје година или проста са 365 или преступна са 3(36 дана. — Година се дели на 12 месеци по 30 и 31 дан, асам Фебруар у простој години има 28, а у преступној к9 дана. — Дан се дели на 24 сата, а дели се и на прави дан и ноћ. — Источно нравославни хришћани рачунају по јулијанском календару, по коме су заостали за 13 дана од осталих хришћана, који рачунају по грегоријанском календару. V. степен. — а) Гра®ички приказ. Чиме ћемо ириказати сунце на табли? — Нацртај малу кружницу и запиши у њој иисме 0 (сунце)! —■ Сад нацртај пут земљин око сунца