Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 195.

шгатко или испупчено и јако широко ; 3.) носне кости широке, скучене или валовите; 4.) горњи део лица мајушан. б) Бволуцијони деФекти: 1.) кирице уха отромбољене и велике; 2.) непце латерално контраховано, па често пута има облик римског броја V; 3) усга мала а усне дебеле; 4.) кожа груба и шугава, ноктн имперфектни руке шгаве и хладне. в.) А б н о рма лно с ти нервне акциј е: 1.) деФективна или екцесивна, претерана мпшићна активност, ачесто се пута опажају реФлексни покрети на лицу; 2 ) неправилност у равнотежи тела; 3.) чулна деФективност, — вид, слух, пипање, мирис, кус и т. д., 4.) говорни деФекти а често пута муцање. г.) ДеФекти храњења: слабљење и мршавост, што долази од недовољне или нерацијоналне хране. XIV. Слух у школске деце. Више него стотину година водила ее у Европи борба између усмене методе к методе знакова, тражећи да определи, која је најцрикладнија за глуву децу. Мало по мало усмена метода доби маха. и на интернацијалном конгресу учитеља за неме у Милану (1880.) закључеаоје, да усмена метода треба да игра највећу улогу од свих осталих метода у васпитању неме деце (А. Г. Бел). Ексаерименти: а) Експерименат са сат ом. Означите прво у којој удаљености може ђак да чује куцање вашег џепног сата. Узмите једну мотку, на један крај нек ђак стави своје ухо а на другом држите сат. Реците ђаку да затвори своје очи и пред њим ставите један комад папира или лепезу да не би видео сат; друго ухо запушите му с ватом. Сад држите ваш џепни сат у различите удаљености од ђакове главе. Кад он каже да чује сат, забележите дистанцију (удаљеност), помакните сат мало даље од његове главе, и онда опет натраг на право место и питајте га да ли и сад чује куцање. Чините ове експерименте више пута и испитајте свако ухо з>.себице, бележећи удаљеност слуха сваког уха. б.) Експерименат са шаптањем. На сличан начин можете експериментисати са шаптањем речи или бројева које дете

мора да ионови. У сумњивим случајевима могу се употребити оба експеримента. XV. Вид у школске деце. Ниједна ®аза школске хигијене није добила толику пажњу од ове генерације као прогресивна кратковидност, која се нреписује школеком животу. И аку су Факта прилично исцрнно фиксирана ипак није на одмет ако учитељи и штуденти најозбиљније настоје да схвате ове ствари, и да што више сузбијају ове грозне е®екте још за рана, у мале деце (Др. X. К. В у л ф). Ексаерименти: а.) За кратковидост или м и ј опију. За испитивање овога најбоље ће бити да се у каквој оптичкој радњи купе нарочите карте за то. Та карта треба да се обеси у један крај добро осветљене собе, али не онде где је јака реФлекеија (одбијање) светлости од њезине површине. Свако око треба засебно испитати, држећи какав непровидан објекат пред око, али то не сме бити у контакту (додиру) с другим оком. Те карте показују удаљености којој треба читати различите величине слова. б) За далековидост или хиперопију. Неко дете стоји и гледа у крајцару, која се пред њим држи у удаљености од 35 — 40 ст. (од његовог носа). Ако видите да. се његове очи крећу унутра у виду мале темпоралне нијавсе или разрокости то по свој прилици да он има удубљене (конкавне) очи, па му зато и требају конвексне (испупчене) наочари. в.) За а ст игм ати зам, У овом ексиерименту послужите се конвергирајућим линијама (једнаке ширине) у врху карте с којом испитујете. Запитајте разред да ли све линије ивглед^ју подједнако црне. Ако су некоје линије знатно црње него ли друге, онда ти ђаци за сшурно пате од астигматизма. И честа главобоља може да сугерира астигматизам. У опће речено, учитељева ировинција у оделењу штудије детета треба да се састоји у томе, да барем једном или два пут на годину испитује дечје очи; и онде где се опажа деФекат, треба одмах известити родитеље и школског лекара, како би се што пре на пут стало тој мани. (Наставиће се.)