Školski glasnik
9
Стр. 196.
Вр. 13.
0 тогућноста васпатања. Ж. Благојеви1ј. — Сомбор. У то, да је васпитање могуће, т. ј. да се човек до извесног стенена да васпита вати, још од најстаријих времена су људи уверени били, и то толико, да се тим пи тањем уопште ни бавили нису како филозофи старога, тако ни новога века. Па и велики Коменски толико је прожет и уверен био о користи васпитаља, да нас у „Великој Дидактици а сећајући се свог млађаног доба, чисто плачући оиомиње на велику важност васпитања, указујући на песнике старог века, који су толико пута опевали жељено „ златно доба- , а које ће нам се само правим васиитањем и образовањем ириближити. Он је видео у 30. годишњем рату ону истину да: „ Шег атта 8 %1еп1 тизае." Многу патњу и невољу приписивао је рђавом васиитању људи. 0 срећи је сневао, када је удубљен у мисли видео у мраку будућности оно доба, у коме нема несретног брака, сам »убиства, рата, јер гле васпитањем и учењем не само да се може предупредити свака друштвена катастроФа, него смо у стању да њиме прибавимо себи и највеће земаљско блаженство. Но ово оптимистичко сватање у XIX. столећу убрзо се пољуљало. У том добу нам даде Шопенхауе^ са песимистичким правцем написано дело под насловом: ТЛе \Уе11 а1$ ИУШе ипс1 УогнТ.еИипд, по коме се човек не може васпитавати због паслЦа. Или, пошто телесне и душевне способности наслеђујемо од наших родитеља, то према њима да је немоћно свако васпитање. По том се појавише драме Золе и Ибзена , које су у истом духу написане да се види, како је васпитање иредестинирано од искони напред суђено због силног утицаја наслеђа. Но дан .с смо већ начисто с тим, какву улогу игра наслеђе у животу са гдедишта аедагошког. Доказана је ств»р, да човек не наслеђује само телесни организам од својих родитеља и предака, него и све телесне и душевне снособности. Међутим су Шоиенхауер, Зола и Ибзен чиње ницу насл&ђаједнострано сватили и држећи се њихових дела, лако би смо могли ве-
ровати, да се само рђаве способности (ипр. код Золе : пијанство ; код Ибзена у делу „Авети" : лудило) наслеђују. Са насЈеђивањем, као што знамо, аренашају се наслеђена и стечена добра и рђава својства оба сиолна родитеља и њихових иредака, која лшвот човечји дон кле детерминирају. Да би према томе — као што Шоиенхауер каже — ваепитање без икавве користи било, и према томе да би човек од рођења па кроз цео живот на потпуну стабилност приморан био, то смо у стању да многим искуетвом оборимо. На развитак телесног и душевног живота човечјег од големог утицаја је још и /сакво&а исхране. У овом погледу доста је кад покажемо на разлику одударајућих органа животиња, које се хране месом, а које биљем; код Немаца на пиво,које је узро -;ом спорине у мишљењу и кретању (ВкгПешсћ) или код Срба и Мађара ва утицај доброг вива, к је надражује и убрз«ва ток мишљења. — К/дреМп , лекар за за душевне болести у Хајделбергу вршио је у овом погледу ексактна испитивања, која је изложио у делу „ Шдгете с(ег Сгегз1 гп Агћеп" и еаопштава постигнуте резултате о утицају нлдражујућих пића, алкохола, теја. коФеина . . . . на разн« индивидуе. — Знаменити Фактори у развитку организма су још ваздух, иоднебље % околина, јаван живот, дух друштва, које Тен једном речи : п тШеи и — миљо-ом зове ; на даље: иозориште, уметности. државни ио редак. народни дух, војничка служба и много друго. Из свега тога јасно видимо, да колико физички и друштвени Фактбри утичу на развитак човечји, који ма да и нису потпуно у руци васпитачевој, али сви говоре против Шоиенхауерове стабилноети. Чове/с се не може извуКи исаод физичког и социјалног миљоа ; видимо да је индивиду а производ околине. Против те Шоиенхауерове теорије сталности, непромењености ипак највише говори само развијање. Ако и не усвојимо потпунце Дарвинову теорију о постанку Фела, морамо признати начело развијања, јер сами индивидуални живот показује најјасније, да развијање ностоји, и баш човек