Školski glasnik

Стр. 60

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК.

Бр 4.

5. Прави час наставе, који захтева започету пажњу, не сме трајати, дуже од 40 минута. 6. Учитељи треба све предмете, који се могу у слободи предавати, и ако је време погодно ван школе у слободи да нредају. Учитељу треба да је дужност да свако ногодно време на то употреби, с тога га не треба приморавати, да се држи строго распореда часова. 7. Преко године треба 13 седмица да служе за одмор, и то одмор о Божићу, да је 2 седмице о Ускрсу 2 седмице, о Духовима 1 седмицу, а велики одмор у јулу и августу да траје 8 седмица. Почетак школе да је 1. Септембра. За време одмора да се не дају домаће задаће. М. 5. Монопол штампања школских уџбеника. Министарство присвете у Србији, тражило је мишљење од Гл. Просветног Савета, шта би требало изменути у правилима о штампању уџбеника за основне и средње школе, те да одговарају боље своме задатку. Лист „Учитељ" износи о томе ово своје мишљење: „Прво и најглавније што је: треба укинути М0Н0П0Л штампања уџбеника. Монополисања уџбеника нема већ више нигде у културном свету. Моноиолисањвм се ствара : застој и реакција у литератури, сузбија ириватна, иницијатива, везују руке радницима којп хоЛе да иокреЉу живот напред, штете се и умни радници и трговци и ванатлије, које жив* од иродаја и израде књига и најзад сузбија иоље утакмици која једино може гарантовати наиредак." А шта ћемо ми овде тек да рекнемо о уџбеницима. Да није било Натошевића, ми би ваљда још и сад имали буквар у к<>јем се читао: Петр мали крадец. А од како нам школе добише неколико Натошевићевих уџбеника, нико ни малим нрстом не миче, да се на том пољу што боље створи. Рекосмо да нико не миче, али то ипак није сасвим тачно, јер ако на томе не раде ништа представници школских власти, раде издавачи. Они ио својој увиђавности чине измене без ичијег благослова. Иоглед&јте Натошевићев буквар. Он је некад био штампан на јачој артији, слог је био у њему терција дебелога реза, у свима главним одељцима где се деца упућују у прво читање. Данас није тако. Модерност штампарсса, која је унела у књиге и листове слог реиату танка реза, који је у стању покварити и најбоље очи ; увукла је и у буквар та слова. Издавачка шнекулација нашла је по ®абрикама артију најлошије врсте, која слабо при-

ма Ффбу, нарочито ако је иста лошије врсте (и ако се та лоша артија пре штамиања не кваси, као што се то слабо ради), па се лиња сама од себе и многом употребом дечјом постане за кратко време као крпа, да би се на њој тешко разабрао и какав круинији слог, а не овај танка реза, који не само да је убијство за очи, него је неописана мука у настави, јер у побледелом и истрвеном слогу ночетници не могу лако да разликују потезове и натежу с читањем, што све не би морало бити да је бар техничка страна беспрекорна. А овако патите се децо, напрежи живце учитељу, шта је за то брига коме, који за те терете не зна. А који се учитељ сме упустити да изда што боље ? Њему су везане руке још увек, а изгледа да ће бити везане још за дуго, јер се о слободној утакмици овде у нас и не помишља. Но ако не помишљају они, које не притискују невоље са лоших уџбеника, треба да дижемо свој глас ми учитељи и тражимо укидање монопола, слободну утакмицу, позване стручне оцењиваче уџбеника и сразмерну материјалну помоћ писцима уџбеника, како би их могли издати како треба. Само тако ће нам школа и настава у том питању ноћи бољим напреднијим и кориснијим путем. А сви други обзари морају ићи у крај пред тим захтевима. Умитељство. Учитељско деоничарско друштво „Натоше вић" у Новом Саду, одржало је своју главну годишњу скупштину у четвртак 19. Фебруара (4. марта) о. г. На скушнтини је било присутно 39 деоничара са 398 деоница, а 12 застунника са 130 деоница, свега је било заступљено 528 деоница. Пошто је председник М. Ђорђевић ноздравио присутне, изабрани су деоничари Д-шан Мокић и Георгије Николић, да оверове присутне. Пошто је констатован напред поменути број присутних деоничара са деоницама, прешло ,ее на извештај управног одбора за 1908. год. Извештај је јасно и подробно изнео рад и развитак овог друштва. Од главнијих места у њему помињемо : Да је улог на штедњу био у 1908. г. К 93.539'62, дакле за К 19.750-75, већи од улога крајем 1907. год. Меничног зајма издато је К 84.132 К 66. Чист добитак је би К 3082.54 п , од тога је дивиденда на деонице К 2003.66 п.,