Školski glasnik

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 61.

Према томе заслужено је на потиуно уилаћене деонице 5' ,' 3 % дивиденде. Књижара је заслужила чистог добитка К 4599 63 иот. Новчани завод наш потражује на књижари (што је уложио у њу) К 47.556 К 61 нот. Кад се од тога одбије зарада онда остаје то потраживање још у своти од К 42.96 98 пот. У штампарији је отпочео рад 7. марта 1908. г. примање је било за не пуних 10 месеци К 23.720 78 пот., кад се од тога одбије режија и уложен новац у артију, остаје чист добитак од К 1619 59 пот. Овај чист добитак отчисује се од своте, коју наш новчани завод нотражује на штампарији (што је уложио у њу) и онда остаје то потраживање у своти од К 24 032 18 пот. Управни одбор је још пр дложио, ирема извешштају на зорника штампарије, д ј , се за занављање материјала Јтроши К 1800. На извештај говорили су Ђ. Поновић, Р Малушев, Ђ. Прерадовић, Ђ. Михајловић и предс. М. Ђорђевић. Затим је на предлог Ђ. Милића извештај усвојен једногласно, а на нредлог К. Лере записнички изречено признање управном одбору и председнику. Пошто је и извештај надзорног одбора једногласно узет на знање, дата је раз решница управном и надзорном одбору. У погледу поделе чисте добити предложио је Ђ. Поповић да се иста сва унеее у резервни фонд . Деоничар Жарко Алексић иредлагао је да се \% од чисте добити исплати деонвчарима, а остало унесе у резервни фобд . Члан управног одбора Ђ. Михајловаћ заступао је одборски предлог, да се чиста добит исплати деоничарима и овај одборски предлог је и усвојен. Према томе решено је да се дивиденда почне испл ћквати 1. априла о. г. У управни одбор ионово су изабрана искоцкана два члана М. Ђорђев^ћ и Богд. Поповић, а на два оетала упражњена меета изабрани су на предлог А. Варађанина: Лаза Вуко тић Јчитељ у Ст. Футогу и Коста Пешић, учитсљ у Ст. Шова. У надзорни одбор поново су изабрани: Др. Веселин Ђисаловић нро®. у срп. великој гимназији, Аркадије Марковић, главни књиговођа Матице Српске и Др. Жарко Ковачевић, сенатор варошког сиротињског стола. Пошто је тако исцрпен био дневни ред, председник је захвалио присутнима што се у лепом броју одазв ли и закључио седницу. * Овом приликом опазило ее, да се леп број

наших млађих учитељских другова интересује живл>е са ову нашу лепу установу, којом се можемо поносити. Ми би се заиста томе, веома радовали, кад би се ово интересовање све јаче развијало, те да нас овај нови центар окупи све, што јаче у другарско коло. Малена наша учитељ ка материјална средства ипак нису тако незнатна, јер ево ми можемо да створимо и таку установу какву материјално јачии многобројнији сталежи немају. То је знак да у нас има добре етичке основе, која би постепеним развитком могла још много што шта лепо створити у корист учитељства и народне просвете. Свему томе је главна подлога слога, љубав другарска и пожртвовање за свој сталешки напредак, а то све зависи од нас самих. Прво се уздајмо сами у себе и сами помажимо своје, па ће такав сложан и истрајан рад наш имноновати и неучитељима, да ће нас свугде сретати с пажњом и признањем. — а

л и с т п к. Старо-римски начин дељења. Римљани еу били јако наклоњени рачунању о^руглим б^ојевима, те су, према томе, незаокругљене бројеве, блиске округлим, увек замењивили округлим. На пример: 18 су изговарали 20 без два ; 90 су изговарали 100 без 10 и т. д. Прематоме природно је што се та њихова накловоетра чунању округлим бројевима у опште, испољава и у деоби како пиеменој, тако и усменој. Пример 668 : 6 решава се по старо римском начину, овако 668 нећемо делити на 6 једнаких делова, већ на 10, и тада ће сваки део бити по 6 де сетица; али смо ми узели 4 дела више, но што треба, и у сваком делу ио 6 десетица, свега смо, дакле, узели 24 десетице више, етога тај вишак треба додати дељениковом остатку (68), те ће бити 308. Сад ћемо Зо дееетица на 10, и сваком делу припашће по '■] десетице, ну како смо и сад узели по 4 дела више и у сваком делу по 3 дееетице, то је свега 12 десетица више; тај вишак од 12 десетвца треба додати остатку (8), те ћемо имати да делимо 128. Кад се, даље, 12 дес. поделе на 10, сваком ће делу припасти по 1 дееет.; но како смо и сад узели по 4 дела више и у сваком делу по 1 десетицу, то је сав вишак 4 десет. Тај вишак додаћемо остатку (28) и добићемо 68