Školski glasnik

Вр. 1.

појавама које из тога произлазе. да и не говоримо. Хроникаје и тако преауна. Аш у томе баш и лежи један моћан узрок, да треба са појашем раекинути. Учитељство не би толико долазило сајерархијом у сукоб, него би напротив било више новољнија услова за заједнички рад та два важна Фактора у народу. Ми морамо раскинути са појањем и за то, што нам оно није законом одређена дужност. Узмимо само у руке „Уред, Школ." од 1872. г >д. Прелистајмо је часом. Нећемо наћи пигде једне речи о томе, да смо ми и појди црквени. Тамо се чисто и јасно говори само о учитељу — васпитачу и његову образовању. 0 учитељу појцу и о каквим појачким дужноетима, нема у „Ур. Шк." ни спомена Дакле се јасно види, да ни сам законодавац, није хтео да види у учитељу и појца, нити је хтео од две дужностп да градиједну и педагогију да слива са појањем. Законодавац је истакао у „Ур. Шк." само учитеља-васпитача и — ништа више. А тиме му је определио и онај положај у друштву, који му по природи занимања и приличи. Појцима је међутим створила нас реакција у врхунцу школарства нашег. Па и ту би се дало рећи, да је владао само ћеФ неких Фанатичких назадњака, који нису никико могли замислнти учитеља коначно еаанципована од јерархије. Јер у време нојаве „Ур. Шк." и у оном прелазном стању, из старе школе у нову. оно учитељство, које се затекло, вршило је појаштво још према ранијим наређењима конзисторијалне системе. И то је било већ насљедно. Ишло је с колена на колено, те га се тако није могло отрести ни ново учатељство. А то је био и узрок, да ново учатељствб није много ни разбирало, шта „Ур. Шк." наређује, нити је имало времена ни прилике да уочи у њој, да са појањем нема никакве законске обавезе. А поједине општине, расписујући стеч^јеве на учитељска места, вазда су самовласно уносиле у њега и појачке обавезе. Тиме су унапред и без законске основе, присилиле и ново учитељетво, да је дужно појати у цркви. И то је тако ишло све до године 1876. Дакле које традициопалним паслеђем,

Стр 105 које пак силом стечајева, учитељство је без прекида појало у црави, ма да га „Ур. Шк." на то, ни једном речи обвезивала није. Године пак 1876 , угледала су света добро иозаага „Дисциплин. правила". Ова јединствена наредба оновремене либералне реакцаје, притеглаје учитељство толико, да га је у великој ревности евојим одредбама силно понизила и иодчннила. И садјеучитељство постало и званично појац. Јер та су се „Дисциплин. прав." са многим својим одредбама у томе нарочито истакла. А то је било уједно и аванично дегредовање наше. Сад опшгине нису више просто стављале у стечај појачку дужност. Сад су пошле и даље. Изрично су тражиле да се компетенти лично приказују и у цркви поје. И који су издржали пробу за певницом, ти су стицали и првенство при избору. Педагогија је дакле емакнутд. Хитнутаје управо у страну, а појање се истакло као квалиФзкација за место. Више ту није вредила диплома учитељска, нити у њој потписи одређене испитне комисије нашег највишег просветног Форума, Све је то било споредно. Уображене величине онштинске су долазиле као нека суперкомисија. Опе су требале да изрекну суд над једним кандидатом учитељског места. А пошто те исте, уображене величине општинске, изричу суд и над једним кандидатом црквењаштва, то није чудо, да са таким кандидатом идемо и ми упоред. И наш — да кажем — „ранг", иде упоред са његовим На тако пас и гледа свако. Педагогија је довде што је имала своје свршила. Још јој се види само у присенку Фирма њена. А појање је сила. Оно нам ствара и угледнија места и боље плате. Оно је на видику. Истина, ми смо се од увек опирали томе, што идемо упоред са црквењаштвом. И криво нам је било, што нас свет као такове гледа. За то смо сваком приликом истицали главну страну нашег позива и занимања, само да нас свако боље и правилније уочи. Али бадава. Нит је било ува да нас чује, нити ока да нас види. Све беше и глухо и слепо. Све узалудно. Ми смо остали вечито тамо, где смо и били. Још нико неће да нас дели од црквењашгва и служитељства цркве и јерархије. И „Ди* ШКОЛСКИ ГЈЈАСНИК