Školski glasnik

Стр. 168.

Бр. 10.

род, заетупљен у лепом броју и еп. шк. рс®ерента, који је но том у своме говору нозвао учитељство на истрајан и сложан рад, улева наде у њ тврдећи да и у великом педагошком свету има несређености, те зато не треба клонути због првих сметн>и. Саопћен је извештај одбора о раду. Решено телеграФски поздравити високопреосвећеног г. др. Георгија ЈХетића, егшскопа темишварског. Затим се одала последња пошта народном трудбенику •. Платону Подградском. умиров. учитељу у Десци, устајањем и нокличем: Слава му! Уједно је решено да се изјава туге за преминулим чланом уведе у запиеник. Живојин Цвејин, учитељ у Оросламошу, практично ради делење са ученицима Ш. разреда ирво усмеао, па писмено, затим мађарски. По томе је К. Маринковић, учитељ у С р п. Ч а н а д у прочитао своју расправу: „ К а к о да се ноправи стање народа нашега у иросветном, економном, моралном и здравственом погледу". Решењсм збора више је расправа као и критика на нракт. рад Ж. Цвејина и расправу КМаринковића изостала са двоструког разлога; једно штоје на дневноме реду начин обраде градива из мађ. језика прописаног новим зак. чланком за немађ. школе, те да би се тој важној ствари вишс времена могло поклонити, а друго што је умољен еп. шк. реФерент да својим саветима буде у том погледу на помоћи збору. С. Вукадиновић, учитељ у Батањи пита, с каквим нравом долази збор да решава о тој ствари, кад на то збор није овлашћен од стране еп. власти. Р. Тополац одговара да је учитељство управо и дужно да се носаветује о тој теми, јер држ. надзорник не нозива е п. власт на одговорност због неуспеха, него учитеља. Збор остаје при томе да се о тој сгвари има говорити и еп. шк. реФерент на молбу збора објашњава поједине важније нартије о том питању држећи се нове наст. основе мађ. језика. Истиче важност и вужност употребе директног метода па и сам показује у том смеру неколико конкретних нримера. Истиче важност састављања спец. наст. плана као и то, да сваки учитељ треба за своју школу да га састави, јер ће такав спец. н. план најсходнији бити природи и околностима сваког појединог учитеља. Извештај благајне. Постоји стална рештанција још од 1906. год.

Седница је завршена у 2 сахата по подне. Затим је свештенство и учитељство отишло на заједнички обед у главну гостионицу, где су нровели у нријатном разговору до 6 часова по иодне. По том се некоји разиђоше својим кућама, а некоји из даљих крајева отидоше управо у Арад на избор епарх. скупштинара. •XДржимо да би боље билода школске власти помоћу својих стручних одбора, комиеија, анкета и т. д. створе наставни план. Тако израђен насгавни план да се изда на претрес ширим учитељским круговима, ради евен>уалних измена, до нуна или изостављања поЈединих меета и иартија, или заокруживања градива ирема иојединим нровинцајским приликама. Ур. „Шк. Гласника".

Из школске садеоуправе. Бачка епархијска скупштина. У четвртак 28. маја (10. јуна) о. г. одржана је у Нов. Саду бачка епарх. скупштина. За ову енарх. скуиштину изабрало је учитељство ове своје застуинике: новосадски срез: Ђ. Михајловића, учитеља у Н. Саду, сомборски срез: Д. Пејића, учитеља у Ст. Сивцу, ст. бечејски срез В. Р у н ића, учитеља у Сентомашу, жабаљски срез: Т. К ост и ћ а, учитеља у Нов. Сазу. Осим ових заступника учитељских били су по појединим срезовима међу изборницима изабрани за застуинике од учитељства ови: у новосад. ерезу: Јеврем Милошев из Ст. Паланке, М. Борђошки из Товаришева; у сомборском срезу: Срдан У в алић из Лалића; у ст. бечејском ерезу: Милан Настић из Сентомаша, Душан Гуцуња из Фелдварца, Сава Лудајић из Мохола. Од школских ствари расправљала је ова скунштина, о извештају еиарх. школ. одбора и о нравилнику за оснивање епарх. школ. Фонда, осим тога су изабрани чланови за епарх. школ. одбор. 0 извештајима конзисторије и административног одбора није се расправљало ништа, него су узети на знање с неком вретом похвале. Наше је мишљење да би и ове извештаје требало израдити са много више и много снажнијим ре®лексијама, али кад је оцима епарх. автономије то тачно израђена ствар, немамо ништа иротив. Извештај епарх. школ. одбора задржао је мало дуже седницу еиарх. скунштине. Правац