Školski glasnik

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 169

ио којем је овај извештај израђен иети је, како је то било и код пређашњих извештаја. Но ка ко је још претпрошла епарх. скуаштина решила 7 да се извештаји школ. одбора не подеоее више у том иравцу календарском, и како је епарх. шк. одбор још 21. децембра 1905. израдио „Распоред и нацрт х^радива за извештај епарх. школ. одбора," а исти је нацрт у епарх. скупштини 16. Фебр. >906. год. скинут с дневног реда због краткоће времена, и како је тај нацрт споменут на 66. стр. извештаја, који је овој скупштини иоднесен, да се подноси овој скупштини а међутим није стављен на дневни ред, то је члан скупштине Ђ. Михајловић, учитељ, учинио скупштину пажљивом на то и тражио обавештаја у тој ствари. Исто је тако учинио пажљивом скупштину и на предлог о школском надзору, који је такође израђен у енарх. школ. одбору 1905. год. и спомиње се у овом извештају, а није стављен на дневни ред. У расправи о нацрту за извештај енарх. школ. одбора говорили су Ђ. Михајловић, председник г. епископ Шевић и епарх. школ. реФерент К. Миловановић. Председник је изјавио да због краткоће времена тај нацрт није могао бити одштампан и разаслат члановима скупштине. По његовом предлогу решено је да се то учини за идућу скупштину. Ђ. Михајловић је приметио да је тај нацрт већ био једном одштампан и разаслат, и да би га требало сад узети у расправу, али напослетку је изјавио да је боље да и поеле три године дође на расправу него никад. К. Миловановић епарх. шк. ре®ерент са неком огорченошћу говорио је о своме обилатом поелу и о онсежности извештаја, који би био израђен по предложеном нацрту. Међутим познато је учитељству, да је он у оно доба кад је учитељство иредлагало и израдило тај нацрт, био потпуно сагласан с тиме и радовао се да учитељетво тако добру ствар подноси и заступа. 0 појединоетимау извештају није серасправљало, а баш не би много ни вредило, јер скупштина већином није била друштво особа које индивидуално расуђују, него друштво које слуша команду не разбирајући добре или лоше стране које команду руководе. Ово обележје опазило се одмах на почетку екупштине ири вериФикацији учитељског заетупника Т. К о с т и ћ а. ВериФи

кациони одбор је оспорио пзбор Костићев иако је кандидат К. Чешљар само тако имао два гласа што је сам на себе гласао (и еам уложио нризив против избора Костићева), те тако добио раван број гласова с Костићем, који је после таког изборног резултата коцком изабран. Но овде је требало Т. Костића искључити с тога што није слепа присталица страначке команде. Свакојако је оваким иоступком учитељски углед Костићев још више добио, а губитак у угледу постигао је команду. Од осталих предмета што спадају у круг школе и учитељства, решено је да ее правилник за епарх. школ. фонд поднесе министарству на потврду. У епарх. школ. одбор изабрани су: Александар Тошић, парох из Парага и Стеван Стратимировић, катихета учит. школе у т Сомбору. Срдан Увалић, учитељ из Лалића, Сава Лудајић учитељ из Мохола. Др. Влад. Манојловић, адвокат из Суботице, Цветко Манојловић, Душан Пејић, учитељ из Ст. Сивца, Емил Михајловић, мерник из Ковиља, Мита Алексијевић новинар из Н. Сада, Божидар Борђошки, проФ. учитељ. школе у Сомбору, Милан Настић, учитељ из Сентомаша, Лаза Димић учитељ из Силбаша, Крста Малеташки, учитељ из Турије и др. Живко Продановић лекар из Сентомаша. Ова енарх. скунштина показала је још како су се лакомислено сиграли са учитељским угледом они, који су у прошлој епарх. скупштини инсценирали ону неозбиљност, да се учитељи осуде с тога што неће слепо да слушају партијску команду и кад их она вређа без икаква разлога. Све оно што су онда радши сад су лепо прогутали. Онда су викали да народ неће мно го учитеља у еиарх. скунштину и епархијске одсеке, сад су морали пустити да међу изборнике уђу у епарх. скушнтину учитељи: Борђошки, Милошев, Гуцуња, Настић, Увалић. Онда еу викали да народ неће много учитеља у епарх. школ. одбор, а еад је догорело до ноката, те бирају осим два варилца учитеља у епарх. школ. одбор, још четири „световњака" учитеља: Пејића, Настића, Димића и Малеташког, још сувише су иредусретљиви те и у енарх. административни одбор бирају три учитеља: Гуцуњу, Борђошког и Ћосића. Како то кад народ неће учитеље? Како се брзо показало да су учитељи нотребни и да се без њих не може. И како ее брзо показало, да та партијска команда