Školski glasnik

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 179.

како се ове у природи јављају и испитиваће их. Ако му нроста опсервација (посматрање) ие подаје све жељене чнњенице, чивиће огледе, да их створи; тојест оне Феномене, које му природа није пружила, створиће их себи вештачки. Оасервација и ексаериментовање таква су два начина којима се научењак служи при испитивању појава. Скупљене већ чињенице треба међусобно распоредити сходно њихову природ ном сродству, то ће чинити: класификација. У њој'се крије још једна друга сперација : дефиниција. Јер, пре но што смо два предмета ра-норедили у две групе, треба да смо их претходно деФинисали резумирајући укратко карактеристичне им знаке. Сем тога, да би створили још друге груие, иотребно је дати такову једну Формулу, која ће садржавати у себи укупност заједничких карактеристичних тачака свију предмета ових група. — Класификација и дефиниција јесу друга два научна начина. Ово није све: треба још изнаћи узроке чињеницама, у класе подељеним, и одредити законе који везују те узроке и њихове последице. Ова се операција зове: индукција. — Пронађен закон можемо везујући га са другим већ познатим — одлучити од њих: ова се радња зове: дедукција. — Кндукција и дедукција јееу два метода којима Формулишемо природне законе. Али није могуће свагда дознати све чињенице, извести међу познатим чињеницама строгу класиФикацију или поставити известан закон. У таквом случају узимамо у номоћ хиаотезу. Претпоставка се понајчешће оснива на каквој аналогији, у ширем смислу при испитивању у случају одеутностп директних доказа, на чину, дакле, обистињеном у сличном таквом случају. Хипотеза је корисна по науку: јер често пута ин туицијом прориче истину, коју ће касније опсервација и пресуђивање потврдити; од свију наведених начина изискује испитивање како од стране њених приврженика, који би хтели да ју нотврде, као и противника јој, који теже да ју сруше: покрај тога она чини, да у науку уђе читава гомила нових чињеница Тако. на пример, ал-

кемична хипотеза о егзистенцији неког „ филозофског камена", кадра да све метале претвори у злато, дакле скроз неистинита, ипак ,је великих услуга чинила кемији, откривши мноштво чињеница, које постадоше темељ модерној кемији. Тога ради не би било право одлучити претпоставку од науке, јер јој може бити од реалних услугл. Када набројани разни методи не би донашали потпуно задовољавајућих резултата, ни њена нам помоћ не би вредила. То су, ето, начини, којима дух људски збира и групише чињенице, поставља им узроке и Формулише законе. Разноврсни ови начини морају се поступно уаотребљаваги у свима наукама : Свакад треба да се иође од збирања чињеница ире Формулисања закона, од опсервације и експериментисања пре класиФикације, од индукције пре дедукције. Природно је да и овде морамо да констатујемо Факат: да су простије науке напредније од слоиенијих. Нросте науке имајући мало чињеница да иснитају, брзо су свршиле са опсервацијом и клаеиФикацијом, па су ускоро дошле до индукције и кроз ову дедукцији. Напротив, комплексне (сложене) науке још су везане за опеервацију и класиФикацију. То смо, управо, и хтели да обистинимо испитивајући методу разних научних група.

Данашња јевна настава у Нвмачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћтез. II. ОД&ЉћК, (Наставак.) ЈЗихххе хххкоЈхе. Више школе разликују се од народних и продужних школа, што дају ширу и пространију наставу и што за њих не постоји школска обавеза. Од стручних школа у то лико одвајају, што не одговарају захтевима извеснога позива него постижу опште више образовање; а од универзитета се разликују тиме, што је у њима више приправна, пропедевтичка настава. Под вишим школама разумеју се гимназије, реалне гимназије, реформне школе, реалке и више реалке, више девојачке