Školski glasnik

Сг!.. 180.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 11.

школе и девојачке шмназије. Општим именом згодно су означене са средњим школама , да се на тај начин обележи њихов иоложај између народне школе и универ зитета; али је ово име остало само у Аустрији и у Јужној Немачкој, јер се другде, а нарочито у Пруској, тим именом зову оне школе, што етоје између народних и виших школа. Законодавна уређења виших школа нема ни немачка држава па, готово, ни поједине савезне државе; али повластице, које се добивају нотиувим или делимичним похођењем виших школа, (као н. пр. иуштање на универзитет и давање сведоџбе заједногодишњу добровољачку војну службу) важе у целој немачкој држави. У опште се тежило, да се у основним начелима за вишу школу изједначе поједине државе и :;ко у појединостима постоје по нека одстунања. Заслугу за ово јединство има државпа школска комисија, која постоји од 1875. године и састаје се двапут годишње у седницу, да државном канцелару иодноси стручна мишљења односно повластица вишим школама и да над овима врше извесну контролу. Комисија има 6 чланова, од којих по једнога дају Пруека Баварска, Виртемберг и Саксонска; пети члан заступа Баденску, Хесен, Елзае-Лотарингију и Мекленбург-Шверин а шести члан, најзад, остале мање савезне државице.*) А.) Гимназија. Име гимназија одомаћило се од времена реФормације а у јужној Немачкој употребљује се име лицеј, које је дошло из Француске почетком 19. столећа. Под именом иедагогије (Хале, Магдебург), кнежевске шполе (Мајсен, Грима, Пфорта), манастирске школе (ИлФелд, Рослебен), семинарије (у Виртембергу) и витешке академије (Лигниц Бедбург) разумеју се данас понајвише гимназиски заводи са интернатом; али немају потпуног гимназиског течаја него само разреде од ниже терције (од 4. разреда). Ирогимназије су у Пруској за*) У којој ће мери утицати царев указ од 1900. године на организацију випшх школа, ваља још сачекати; али изгледа да је еамо једно сигурно, да ће отпасти завршни иенити носле више секунде, да ће настава у латинском језику бити проширена и да ће се постићи равноправност свију деветоразредних виших школа.

води са 6 разреда (Секста — ниже секунде) а у Саксонској заводи са 3 или 4 најнижа разреда а виши су разреди увек спојена с реалком. У јужној Немачкој зову се заводи латинскб школе а не треба губити из вида, да је од давна чувена латинска главна школа у Халу потпуна гимназија. Име научењачке (учене) гиколе, којим су згодно назвате гимназије, показује одмах и циљ ових зазода, т. ј. да ученике, пре свега, припреми за универзитет „да се на вишим Факултетима м же штудират.: Тћео1о§1а, МесИста, РћПоворШа и Ј ипбргшТетШа". Риди тога мора гимназија свијим ученицима да даде извесну меру позитивнога зиања и да их оопособи, да могу самостално да обрађују извесну научну грану, у кратко, „да их научи штудирати". За то је потребн >, да се наставом вежба и јача моћ сазиања у ученика, да се што више утиче на њихово срце и душу и да им се потстакне њихова морална воља, да би доцеије на великој школи били кадри, да самостално теже у свом изабратом нозиву за оним, што је добро, истинито и леио. Да, нак, овака настава није само за универзитетлију него у опште за свакога који тражи јаче образовање, по себи је јасно. Да одговори своме задатку гимназија је узела ове предмете: веронауку немачки, латински, грчки и Француски језик, историју, геограФију, матема ику и природне науке; као Факултативни предмети јесу инглески или талијански и јеврејски језик. Од вештина су певање, цртање, писање и стенографија; телесно вежбање, пак, а нарочито младићке игре помажу неговању тела. Ну у средишту целокупне наставе стоје оба стара језика. лативски и грчки; јер неговањем ових језика гимназија баш и добива онај свој нарочити тии, ради кога се гимназиско образовање н зове хуманистичко. С тога се овим предметима даје више од У 3 наставног времена: у Пруској 101 од 252 недељна часа, у Баварској 102 од 228, у Саксонској 112 од 258, и у Виртембергу 121 од 263 ведељна часа. С латинским језиком почиње се већ у сексти (1. разреду); јер трзба да, пре саега, у ученика пробуди осећај за језик и моћ мишљења а то се најбоље постиже самим латинским језиком, „који има сва сред-