Školski glasnik

Стр. 212.

Вр. 13.

градовима угуше колеру и кугу, ако је разни трговачки бродови едучајно донееу из Индије и других заражевих земаља. Само зато не може колера и куга да данае иродре дубље у Еврону, бар кроз проевећене европске државе не. Кроз Руснју се колера још понајлакше може да прокри јумчари у Европу зато, јер је тамо још много непроевећених народа и Неруеа, где се лекарека наука п њени представници још нису наетанули и уврежили. Тамо где др жавна власт има згоде, да епроведе оно, што лекарска наука ваређује, тамо заразне болести не могу дугачЕШ беснети, нити могу угушити велике хрне људских живота. Велика је народна невоља и то, што ее умемо да отхранимо децу. Ј1,еце до седам година умире толико исто сваке године, као свих другпх живих сгворова од седме па до стотините године. Срећом, С[:би се после Рушњака у Угарској најбоље плоде, али крај свег тог доброг плођења, слаб нам је ирираст, јер нам врло много деце помре. И тако ми Срби заостајемо с прирастом и иза Мађара Немаца, Румуеа и Словака. од којих ее боље плодимо. Кад разбирамо од чега умиру деца испод 7 година, видећемо, да су и ту у првом реду криве заразне болести а код деце у првој, а и у другој години, разне цревне и стомачне болести, које долазе од рђавог, невештог, неарактичног храњења и неговања мале деце. Међу децом испод 7 година умиру највише баш деца у ирвој години а то је знак, да се баш прве године дете најмање чува од болештина Код неговања и отхрањивања деце није доста само велика материнска љубав — те, хвала Богу имамо некада и сувише код наших ратара — него и разборитоет, која ће свагда знати оценити, шта је детету од користи а шта од штете. Разборити родитељи неће никада питати у главпим питањима шта хоће дете, већ шта хоће и заповеда детиња корист и детињи напредак. И силне друге болести насрћу на наше сељаке, који не знају, како да се владају и од њих бране. Зато би Школски Савет врло добро урадио, када би наредио одбору за састављање школских књига, да остави места у књи

гама и за најосновнија и најглавнија начела народне хигијене. У школским читанкама треба да сз проговори о заразним болестима, њиховим узроцима, ширењу и успешном сузбијању. Са тим у вези треба рећи коју о разумном храњењу, здравој води, здравом стану , да не буде вештачко клило и расадиште заразама, као до сада, затим о оделу, разумном неговању тела, о чистоти, сунчању и ветрењу као најпростијим и најјеФтинијим сузбијачима кужних болести. Треба опширније проговорити о разумном храњењу и неговању деце а засебан одељак треба посветити народној болесги: туберкулози и у плућима и у другим оргаеима и деловима људскога тела и засебан одељак о нијанству и последицама му. Речју: треба најглавније одељке народне и појединачне хигијене нренети у школске књиге, да се та прекорисна знања деци усаде у крв, те ће као људи и своје госе од тога знања имати огромне корисги а уједно ће бити и аиостоли те науке међу оним својим друговима и саљудима, који до те науке нису могли да дођу и њене користи за своје добро употребе. За овај посао би био најпозванији г. др. Милан ЈовановиЛ-Ватут, проФесор хигијеие на београдском универзитету. Он потпуно познаје и хигијену и све вевоље нашег народа у свима крајеввма Српства а уз то је изврстан познавалац српскога језика, те ће умети школској деци дати и добре и разумљиве ноуке и упутства. Народна хигијена је прокрчила пуга себи у школске књиге просвећеннх народа. Ни ми Срби не смемо у том погледу заостати. И зато молим НГколски Савет, да ову моју напомену пријатељски прихвати. Н. Сад. Др. Лаза Марковик Научна а (порална филозофија. Вепе УУогтв. Превео с Француског Живојин РаковиЈ*, учител, — Торња. (Наставак.) ОДЕЉАК IX. ]У1втод физичних наука. Физично-кемиске науке су имале исти почетак и развитак који и математске Примера рзди узећемо ону партију ових наука