Školski glasnik
Стр. 292.
ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК
Бр. 17.
У
ј.
(Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћтез. II. ОДЕ-ЉПК. (Наставак.) в.) Виртембершка, И реална гимназија има овде своје нарочито уређење као и гимназија. Реалне гимназије „нису ништа друго већ гимназије са задатком, да на хуманистичној основица ирибаве ученицима јаче образовање у модерним језицима, природним наукама и цртању и да их на тај начин припреме за неке Факудтете универзитета (за философски Факултет у историји, модерним језицима и њиховој литератури, за државонравни и природњачки Факултет)," Виртембершке 3 реалне гимназије јесу са 10 разреда као и гимназије, а онда имају још 4 реална лицеја са 8 разреда који поред реалистичког одељења имају и хуманиетички са грчким језиком. Наставни план има овај облик:
ПРЕДМЕТИ
1
11
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
Веронаука
3
3
2
2
2
1
1
1
1
1
Немачки
8
3
3
2
2
2
2
2
2
3
Латински
—
10
10
16
10
10
7
7
5
5
Француски
—
—
—
5
4
4
4
3
3
3
Инглески
3
3
3
2
Историја
—
)■
4
3
3
п
')
ч
=>
2
ГеограФија
—
Математика
6
4
4
4
4
!а
8
8
12
9
Јестаственица
2
2
1
1
2
2
—
—
-
—
Физика
2
—
3
4
Хемија
2
1
2
Писање
3
2
1
1
1
Цртање
—
—
—
2
3
4
4
5
2
4
Свеганедељно ♦
22
25
25
30
31
33
33
33
34
35
ПРЕД МЕТИ:
VI
V
IV
!!1В
ША
IIВ
IIА
1В
1А
Веронаука
3
3
3
2
2
2
2
2
2
Немачки
4
4
3
3
3
3
3
3
3
Љтински
8
8
6
6
6
5
5
5
5
Француеки
4
6
4
4
4
4
4
4
Инглеоки
—
—
—
3
3
3
3
3
3
Иеторија
1
1
2
2
2
2
2
2
2
Географија
2
2
2
2
2
2
2
—
—
Математика
5
4
5
6
4
5
5
7
7
Јестаственица
2
2
2
2
2
2
—
—
—
физика
—
—
—
—
2
2
2
3
3
Хемија
2
2
2
Писање
2
1
Цртање
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Свега недељно:
29
31
31
32
32
32
32
33
33
Ни у једном наставном плану није оволики број часова и ако је, у сравнењу са другим реалним гимназијама, дато мање часова веронауци и немачком језику, новијим језицима и историји. с.) Саксонска. И овде су се, као и у Пруској, реалне гимназије пређе звале реалне школе I. реда а од 1884. године имају садашње име и садашњи наставни плаа са 9 разреда, док је пре било 8 разреда. Саксонска има 10 реалних гимназија с овим наставним планом:
Овај наставни план показује велики број недељних часова као и у Виртембершкој и да је Француском језику дато доста часова почевши наставу већ. у квинти, чиме је учињена знатна разлика већ у основи у обе врсте гимназија, док се иначе воказивала тежња да се бар у 3 најнижа разреда постигне што већа приближност у обе врсте гимназије. И у латинском језику показује се разлика у броју часова одмах у почетку, те је тиме веома отежан прелаз из једне врсте гимназије у другу. Ово се објашњава тиме, што Саксонска нема виших реалака па се тежило за тим, да се реалне гимназије, по могућности, изједначе с реажним школама без латинскога језика. Абитуријенти реалних гимназија могу добити сведоџбу зрелости са гимназије еакнадним испитом из старих језика и старе историје с претпоставком да су из немачког, Француског и математике добили најмање довољиу оцену. С. Виша реалка. Више реалке, које су нарочито одомаћене у Пруској, постале су око половине 19. столећа из занатлиских школа, које посташе од чести стручне школе са шесторазредном основом и двогодишњим стручним курзом а од чести деветоразредне више опште школе које од 1883. године добише име више реалке. И као такове оее постоје поред гимназија и реалних гимназија и добише делимично оне повластице које и ове школе имају; неко време пак изгледало је, као да оне за то постоје, да са свим потиену реалне гимназије, с којима највише имају многе предмете заједнички, само што више реалке немају латинскога језика.