Školski glasnik

Бр. 17.

ШК0Ј1С1Ш ГЈ1АСНИК

Стр. 285.

ка. Конценграција се црипрема спољашњим груписањем појединих наставних предмета, чиме се даје за логичко мишљење јединствена веза. Позната груиисања су ДерпФеддово, Цшерово, Вилманово, Фрелихово, Грилихово и Рајново. Рајн групише овако : А. Друштвени живот. Иеторијеко-хуманиетички предмети. I. Настава у мишљењу. II. Настава у вештинама. 1. Библ. и Јцрквена повес- 1. Певање ница 2. Цртање ?<. Светска повеснип;а 3. Моделирање 3. Књижевност (Песништво) 4. Ручни рад (на уметнинкој висини). III. Настава у језику. 1. Матерњи језик 2. Страни језици. Б. Природни живот. Природне науке. I. Земљошс. II. Наука о ирнроди. 1. Физички земљопие 1. Природопис 2. Математски земљопис 2. Природословље III. Математика. 1. Рачун 2. Геометрија. Овако, по својој садржинн логичко груписаље предмета, помоћу њихових појединих јединица или помоћу обраде наједној истакнутој идеји органски концентрисати, стари је и много расправљани проблем дидактички. Шуберт разликује у Рајновој енциклопедији разне врсте концентрација. Но сви ти покушаји слепљивања и мајсторије сматрају се као већ преброђени. Но сад се удешавају дисциплине једног иредмета уједно. Иде се за тим, да се споји ред градива сваког предмета по узрочној сродности (концентрација у поједином предмету). А над свим раздробљавањем наставног плана лебди дух једне јединствене сврхе и ствара један виши центар. По Рајну је тај центар: Развиће културе, по Пфајферу: Развиће дечјег ја, по Цилигу: Претапањз у идеалну личвост Христову. Стој је осуђивао некад концентрацију у наставном плану, јер је био мишљења, да дух начела схвате само они, који поједине дисциплине нарочито проучавају, а при том се труде да те дисциплине међусобно вежу са што стварнијим економиса-

њем у томе. Но неки педагози мисле да то економисање већ и тиме добија, што се даје могућности, да предавач упути децу на сличности у сродном предмету, У вишеразредним школама већ и с тога, што учитељ не може тачно упознати обим мисли дечјих. Како сваки кутић приказује свет, то се и овде узима начело онога што је домаКе као важно за добро сређену концентрацију. Но ниједан наставни план не би смео заборавити једно врло важно начело: Начело аонављања. Никад и никако није могуће да неко градиво деца стално присвоје, како се тек једаред приказало и поновило. Но стално понављање градивауједном те истом облику убија сваку занимљивост. Начело дома&ега даје градива за непрестано понављање, али увек сравњивањем и довођењем у везу с новим. Све то добро је овако у опште знати и о томе водити рачуеа, но пре тога потребно је да се сво градиво које се наставном основом пропише тако среди, како ће онај који њиме ради имати смишљен преглед свега, да би том олакшицом могао темељније ући у посао око спајања оних низова у обради поједиеих предмета, који треба да као језгровита спојена целина остану као резултат настављања, те да се касније као културније одлике дотичнога субјекта (детета) у њему истакну, опазе. Нигде се у школском свету не тражи да тај смишљен преглед свега, појединац ради, него тај посао раде групе школских људи, било званично одређених на то, било да се поверава секцијама учитељских кругова да то израде у главним, основним потезовима, а затим да се дотерује према појединим локалним приликама, према напред поменутом начелу онога, што је домаЛе, што важну задаћу има свугде у сувременој настави. Но пре него што се дође до тога рада, од Наставне Осеове тражи се још једна важна иодлога. Она треба да је јасна код одређнвања обраде појединих јединица у неком наставном предмету, у погледу тога шта хоће да обради. Она даје градива којим хоће да образује, но онај је образован који стече знање да н. пр. топограФске особине једне земље, доведе у узрочну