Školski glasnik

Стр. 46.

2 1 Дужности према телу. Ове су дужности од две врсте: Ми треба да чувамо и развијамо тело; свагда га треба субординирати духу. Кад је нужно тело сачувати, треба, нротивно мњењу стоика, строго ирогнати самоубиство, јер је бар по генералном нравилу циљ људскога живота савршеност; средњи пут по стигнућа њеног јесте врлина. Колико је год могуће учинити за морално дело, па ма то и ножртвовања стало, човек који треба живот свој да усаврши, не треба да се уклања од тога. Самоубиство је протгвно дужностима према самом себи: оно је недостатак храбрости, јер више храбрости треба за подношење зла него да се то избегне смрћу. Шта више, опо се противи дужностима према нашим ближњима, према нашој породици, преманашој отаџбиеи. Дужност нам је не само да сачувамо тело своје већ и да га развијамо. Али не треба гонити бриге, којих треба да буде. Аскетизам и сензитивност се једнако удаљују од нраве средине; обадвоје шкоде телу, у противпом смислу; обадвоје су једнако достојни укора. Напослетку, ми треба тело да по гчинимо души и да учинимо да служи доброј акгивности интелигенције. Митреба још, ако нужда захте, да жртвујемо тело души. Када красне дужности наше према ближњима, праведност или истинитост, изискују ножртвовање тела нашег, не треба оклевати са извршавањем: ово је пожртвовање пре свега дело храбрости и врлине. Као што је осуда мера за саоубијство, тако је похвала и ваграда мера за пожртвовање. (Наставиће се.) 0 избору и припреми једног задатка из писменог састава. Деца псто онако као и одрасли људн могу говорнти само о ономе што им је познато. Према томе прво правило којега се треба придржавати при пзбору предмета за задатке из стила или писменог задатка у основној школи у опште, а у средњем течају посебице, јестедасе учптељ ограничн и на ствари коједете познаје, п којеје у стању разумети, било с тога нгго их је видило, било за то што их је учило. У областп морала, мо-

Бр^ Јке се тако исто захтеватп од деце средњега, а нарочито вшиега течаја, да загледају у се да себн пропишу правпло у владању у овом или оном случају, или да даду разлоге по којима им се чини да треба да удешавају своје ионашање. Потребно је тако исто да деца научеда ппшу нека обичнпја породична п пословна нисма, али при томе ваља избегавати удешене предмете и вештачке поводе, као што је случај са писмнма којима би нредмет бно да се од стране детета чине неке примедбе и дају савети неком рођаку, пријатељу, или ком другом лицу. Како би дете могло разрадити такав иредмет, који би задао доста тешкоћа и зрелом човеку. Проповедп и саветовања ннсу никад јака страна деце. На против, ми сасвпм и без икаквог страховања можемо захтеватн од наших ученика да нам кажу, зашто пе могу да учине извесну ствар за који пх моли њихов пријатељ. Ја на пример, никако ие могу да замислим једно дете од својих десетнна година, које критикује владање свога рођака којп бежи одшколе и нде у поље да квари птичија гњизда; алн сасвим појнмам тога истог дечка како одговара своме рођаку да не може пристати да му правп друштво у лов на птпчпја .јаја п гњизда. Саветовања п прекоревања свакако бп озлоједила опога коме се упућују, не задобијајући га за добро које му саветујете; док би се озбиљно алн учтпво одбијање, морало примити и учинило би можда што не би успела ненадлежна н увредљива беседа. Предметн којићебити деци прпступачпн не оскудевају н ево неки од њих: Гледали сте градњу куће: кажите све раднпке који у томе учествују п шта који ради. И одиста, мало .је деце која нису впдела, било у вароши, било на селу зидаре и дрводеље на самом послу. У сеоској школн може се од деце захтевати да опишу сетву, кошење ливаде и скупљање сепа, жетву, итд. У вароши опет, народни празницп п свечаности, пијаца, опис једног дућана, итд., могу послужптп као нзврсни предмети за иисмепе саставе. Из области морала можемо захтевати да нам нзпесу разлоге са којпх волпмо паше родптеље, да нам даду слику једног учтпвог детета, доброг. плп рђавог ђака, неког напрасптог плн завидљивог детета, итд. Можемо им тражитн да нам испрнчају догађаје из свакодневног живота у варопш нли на селу, али пажднгоо

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК