Školski glasnik

Стр. 74. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

разуме се, да се на њихову реч пазило само дотле, док су требали, а то је пре избора, после избора већ нису били потребни и онда су и њихови просветни принципи одлазили у присенак, док на крају нису обично доспевали у заборав. И то ће све дотле бити тако г до год ми учитељи будемо задовољни са улогом кортешком и за љубав празних обећања, а ио некад и личних интереса, будемо веровали што нам се ставља у изглед. Али ако ми једном схватимо своју снагу, и будемо у стању емавциповати се од прорачунатих сугестија, ми ћемо постати у целој ситуацији други чинилац, а назори наши, да једном треба да се просвети да оно што је њено, постаће ствар. То све зависи од нас самих и од нашег рада. Ми смо сви у тежњи за напретком наше народне просвете већ годинама писали и износили шта све треба да се поправи у нанхим школским приликама. Истицали смо читаве партије градива поједивце или груписано, како би требало да се занове правци у нашем спољашњем и унутрашњем школском уређењу; поједини зборови обрађивали су те теме и сређивали све неправилности које треба да се измену и потребе којс треба да се уведу у живот. Па да се ништа новије, напредније не прихвати него само то, па смо коракнули великим и знатним кораком, на просветном пољу и с поносом би могли рећи да не живимо више просветним правцем од пре пола века, који иако је био за оно доба напредак, за садашње је време већ назадак. Но да би могли као најиозванији радници на пољу наше просвете суделовати у оном обиму, који нам припада, ваља да будемо будни већ сад у зачетку припрема за сабор. У првој линији позвани смо да на идућим среским зборовима о Ускрсу, дадемо израза нашим жељама у погледу сређивања школских прилика, а затим да заступамо идеју заједнице и сложна рада у корист тих просветних начела, те да настојимо да у сабор пошљемо наше учитељске другове, којима ће светиња бити то наше становиште, мимо сваке партијске једностраности, јер о овоме имамо взљда већ доста искуства за последњих 40 година које ми сами, а које на ономе што дожи-

Бр. 5.

веше наши старији у таким приликама. Једном је већ време, да нам је реалан рад пред очима и сваки онај, који вам проповеда да то није тако, није пријатељ ни школи ни учитељству, ни народној просвети, него тражи да и опет све то исцрпе било у корист појединпа или партије. Тај ће и опет сматрати учитељско и школско питање као велико зло, а ко та питања тако схваћа није наш пријатељ, него завојевач наших душа, да помоћу тога буде у стању изводити своје друге намере, које најмање иду у корист тих одличних идеалних назора, за које се учитељство свију народа па и наше, борило и пре, и сад и бориће се док их не види остварене. С тога свп мудро на посао без личних претензија, а у корист школе и народне просвете! М.

Предавања за увод у експерименталну педагогију Од Др. Е. Мојмана. Превод Др. П. Радосављевића. ТреЛе иредавање. Телесно и духовно развиће детета у опће. (Наетавак.) 0 духовном развићу дететовом у опште не можемо пуно казати; све што можемо учинити јесте, да то означимо према његовој општој суштини и да изнесемо његове главне перијоде. Све остало морамо оставити излагању развића појединих духовних способности у детета. Те нам, наравно, дају тачнији поглед и у опште духовно развиће. Због тога ћу овде укратко проговорити о општем духовном развићу. У првом реду може се и овде показати, да је и духовно развиће детета п ер и ј одичко да и оно подлежи неким варијацијама. Те варијације изгледа да се у опште поклапају са варијацама телесног развића, тако, да можемо казати, да година или перијода, у коју заостаје телесно развиће, у опште је и перијода лакшег духовног развића детињег, и ако и овде изгледа да постоје нека разилажења од